Ozod Sharafiddinov. Fitrat va uning ikki maqolasi («Tilimiz», «Yopishmagan gajjaklar») & Abdurauf Fitrat. Tanlangan asarlar. 1-jild

08   Эътиборингизга ҳавола қилинаётган икки мақола: «Тилимиз» ( 1919 йилда «Иштирокиюн» газетасида босилган) ва «Ёпишмаган гажаклар» (1929 йилда «Қизил Ўзбекистон» газетасида эълон қилинган) Фитратнинг услуби ҳақида, Фитрат шахсиятининг баъзи бир қирралари, унинг хатарли ҳаётининг маълум босқичлари тўғрисида яхши тасаввур беради. Davomini o'qish

Farzona. She’rlar & Махфили шеъри Фарзонаи Хучанди (1-3)

08    Сўз, бу – жуда катта масъулият. Ана шу буюк масъулиятни ҳис этган ҳолда, «Китоб дунёси» газетаси ўқувчиларига юзланар эканман, ушбу шеърларим ичидан, бир сатр бўлса ҳам, қалбингиздан жой олиб, руҳингизда бир туғён ёки бир сокинлик ҳиссини уйғотса, сизни баҳорий кайфиятга ошно этса, мен ўзимни жуда бахтли ҳисоблайман. Дўстлик мушоирамиз бардавом бўлишини тилаб қоламан. Davomini o'qish

Somerset Moem. Uch hikoya: Ijodiy pavoz & Kirtog’ora & Meyblxonim

004     Сомерсет Моэм (1874-1965) ижоди инглиз адабиёти тарихида алоҳида ўринга эга. Адиб ўзининг асарларида қаҳрамонлар руҳий оламини теран очиб бергани, Бадиий сўз имкониятларини юксак маҳорат билан намойиш этгани боис жуда кенг китобхонлар оммасининг эътиборини қозонди. Davomini o'qish

Rasul Hamzatov. Ona tili. «Mening Dog’istonim» kitobidan.

05   Айтишларича, жуда қадим замонда авар тилида сўз кам бўлган. «Ҳаёт», «озодлик», «мардлик», «дўстлик», «олижаноблик» каби тушунчалар битта сўзда ифодаланган экан. Майли, бошқа бировлар менинг камсонли халқимнинг тилини қашшоқ деб айтишса айтишар. Лекин мен ўз туйғуларимни, фикр­ларимни ўз она тилимда қандай хоҳласам шундай ифодалай оламан, бунинг учун мен бошқа тилнинг ёрдамига муҳтож эмасман… Davomini o'qish

Luqmon Bo’rixon. Sirli muallim. Qissa & Jaziramadagi odamlar. Roman

03   Сафар муаллимни бундай алфозда учратаман деб ўйламаган эдим. Оёғида лойга ботган этик, устида пахтаси чиқиб кетган чопон, белини эса арғамчи билан боғлаб олган, бошида телпак, соқолига яқин ўн беш кунда устара тегмаган… Davomini o'qish

Ibrohim G’afurov. Mangu latofat & Hayo — xaloskor & Odil Hotamov. Nurli so’z ohanrabosi

04   …Сўзлар борки, шуълани, нурни ютиб, ўзидан фақат совуқлик чиқаради. Иброҳим Ғафуров сўзлари эса ич-ичидан нурланади, кўнгилларни нурлантиради. Уларда ҳаётбахш қудрат устувор. Нурли сўзнинг эса оҳанрабоси бўлади… Davomini o'qish

Loyiq Sherali. Ruboiylar & Шералӣ Лоиқ. Куллиёт

04 20 май — Атоқли тожик шоири Лойиқ Шерали туғилган кун

   Таниқли рус ижодкори: «Менинг назаримда,Парвардигор ер юзида биргина шоирни яратди,бироқ унга турлича ном ва тақдирни насиб айлади. Русияда уни Александр Пушкин, Англияда — Жорж Ҳордон Байрон, Италияда — Данте Алигьери, Тожикистонда — Лойиқ Шерали деб атадилар», — деб ёзган эди. Davomini o'qish

Fred Makmorrou. Menga himoya kerak emas. Hikoya

Ashampoo_Snap_2017.10.20_19h15m29s_002_.png     Берт тўққиз яримда барга кирган пайти Жоржия у ерда йўқ эди. Берт ҳеч нарса гапирмади, фақат пештахта ёнига ўтиб, бир финжон қаҳва билан бренди буюрди. У чоракта кам ўнда белгиланган ўн беш дақиқа ўтириб туриш учун пианино ёнидан жой олди. Жоржия ҳамишагидек, роппа-расо ўнда, соат охирги занг уриши билан чиқиб келиши керак эди. Davomini o'qish

G’ulom Karim. Xalil Sulton tahsini

045    Алишер Навоий “Мажолис ун-нафоис” асарида ушбу темурий ҳукмдор ҳақида шундай ёзади: “Халил Султон — Ҳазрат султон ус-салотиннинг воқеасидан сўнгра Самарқанд тахтида салтанат қилди. Зурафо ва шуаро мажлисида жамъ бўлурлар эрди. Машҳурдурким, ўзи шеър айтур эрди. Davomini o'qish

Sherbek Bobonor o’g’li. Jome’dagi jom

05   Тан оламан: бул мутафаккир номи остида ёзилиб-тарқалмиш рубоийларни ўқиб, ёдлаб, ўзимча оғзимнинг таноби қочиб, такрорлаб юргичидим яқин-яқингача. Талай ширакайф давраларда, қаёқдаги улгуржи улфатларнинг қистови билан жомсўз ўрнида валдираганим ҳам бор (Ўзи кечирсин!). Энди-энди таассуфини торти-иб ўтирибман… Davomini o'qish

Abdulhamid Qurbonov. Zulf – so‘fiyona istilohda olam ramzi

Ashampoo_Snap_2018.03.08_21h13m11s_001_.png  Зулфнинг маъноси сочдир, у ўтмиш адабиётида гесу, турра ёки кокил деб ҳам аталган. Зулф тасаввуфнинг муҳим истилоҳларидан бири бўлгани учун тадқиқотларда анчагина кенг шарҳланган. Жумладан, “Миръоти ушшоқ” (“Ошиқлар кўзгуси”) номли сўфиёна истилоҳларнинг изоҳли луғатида зулфнинг тасаввуфий маъноси ҳақида шундай дейилади… Davomini o'qish