
Бухоролик авлиё-алломалар ҳақида ўйласам, улар Бухоронинг тор жин кўчаларидан чиқиб, кенг дунёни „забт“ этганига қойил қоламан. Шоирлигимга бориб, бу жин кўчаларни „авлиё кўчалар“ дегим келади (Шоир ёндафтаридан). Davomini o'qish
Bo'lim: KUTUBXONA
O’zbek va dunyo adabiyoti namunalari
Özbək şairi Siracəddin Səyyidin şeirləri azərbaycan dilində

Siracəddin Səyyid Özbəkistan xalq şairidir. 1958-ci ildə Özbəkistan Respublikasının Surxandərya vilayətində anadan olub. 1980-ci ildə Daşkənd Dövlət Universitetinin Jurnalistika fakultəsini bitirib. İlk kitabı «Ruhum xəritəsi» (1984) Qafur Qulam adına Ədəbiyyat və sənət nəşriyyatında nəşr olunub. Ondan bəri istedadlı şairin 20-ə yaxın kitabı müxtəlif nəşriyyatlarda çap edilib: «Sevgi məmləkəti» (1987), «Qoru» (1990), «Mehr qalır, məhəbbət qalır» (1992), «Yandım» (1994), «Evindəki beşiklər» (1996), «Vətəni öyrənmək» (1996), «Yiyəsi var yurd» (2001), «Vətən əbədidir» (2001), «Könül fəsli» (2007), «Yaşasın yağışlar» (2007) və başqa kitabları ədəbi ictimaiyyət tərəfindən rəğbətlə qarşılanıb. Davomini o'qish
Konstantin Paustovskiy. Ikki hikoya.
Ёзувчи Христиан Андерсен билан учрашганимда ёшим атиги еттида эди. Бу ажойиб воқеа қиш кечаларининг бирида, ХХ асрнинг бошланишига бир неча соат қолганида рўй берди. Қувноқ болалар эртакчиси мени Янги аср остонасида кутиб олди. У аввал менга узоқ тикилиб турди-да, сўнгра ҳазиломуз бир кўзини қисиб жилмайганича, чўнтагидан оппоқ рўмолчасини олиб ҳавода елпитган эди, оппоқ атиргул пайдо бўлди ва атрофга хушбўй таратиб, оҳиста ерга тушди. Davomini o'qish
Xurshid Davron: Qadrini tiklagan xalq doim marddir…
Бу суҳбат «Муштум» журналида эълон қилингани чорак аср бўлибди. Аммо, ўқиб кўрсам, суҳбатда тилга олинган муаммолар, билдирилган фикр-мулоҳазаларнинг аксарияти ўз долзарблигини йўқотмабди. Айни шуни ўйлаб, уни жузъий қисқартиришлар билан сизларга тақдим этаяпман. Бундан кейин ҳам архивимдаги эски мақола ва суҳбатлар билан сизни таништириб бораман. Davomini o'qish
Migel Anxel Asturias. Sen’or Prezident. Roman.Ikkinchi qism.

Баъзи дўстлари генерал билан валақлашиш учун альбом ичидан қочиб чиқади. Камила парда орқасидан мўралайди. Суратлардаги отаси ёш, келишган, мағрур, чиройли катак шим кийган. Камзулининг ҳамма тугмалари қадалган, бошига қовоқ идишга ўхшаган ғалати шляпа кийган. Ана шу йилларда бу катта шляпани “Жин урсин!” деб аташарди.
Чанг ҳиди уриб қолган барқут пардалар орасида, ним қоронғилик ичида турган Камиланинг яшил кўзлари тиниқ якшанба оқшомини кузатади. Ўткир қорачиқлари кўчадаги барча ҳаракатларни диққат билан хушёр назардан ўтказади. Davomini o'qish
Talant Bek. She’rlar & Xurshid Davron. Feruza osmonlik shoir.
Ҳам содда, ҳам сирли, ҳам фалсафий теран бундай шеъру сатрлар «Феруза осмон»нинг ҳар бир саҳифасида маҳзун шивирлаб турибди. Айрим шеърлар мени ўсмирлигимга, ёшлигимга қайтарди. Унитилаёзган ҳисларимни уйғотди. Очиғи, ўша олис ёшлик фаслида юрагимда уйғонган (унитилаёзган) илк муҳаббат туйғуларимгача юрагимга қайтаргандай бўлди. Davomini o'qish
Sirojiddin Ahmad. Nafosat olamining zahmatkashi & Nabijon Soliev. Bilgich olim va tarjimon

Саҳифамиз таниқли адабиётшунос олим ва таржимон Тўхтасин Жалолов таваллудининг 105 йиллигига бағишланади.
Олимнинг сермаҳсул ижод даври эллигинчи йилларнинг ўрталаридан бошланади. У муҳаррир, илмий ходим, адабий ходим лавозимларида фаолият юритиб, турли мавзудаги мақолалари билан жамоатчилик назарига тушади, Миртемир таъбири билан айтганда “билгич олим ва таржимон” сифатида ном чиқарди. Бирин-кетин нашр этилган “Ўзбек шоиралари”, “Хамса” талқинлари”, “Паҳлавон Маҳмуд”, “Бону”, “Яшасин, табассум”, “Нафосат оламида”, “Гўзаллик оламида”, “Қизлар қасидаси” каби рисолалари эл-юрт меҳр-муҳаббатини қозонди, ўзига мухлислар орттирди. Davomini o'qish
Изданы три тома уникального труда Ф. Агасыолгу «Доисламская история азербайджанских тюрок»

Экс-министр образования Азербайджана, профессор Фирудин Агасыоглу (Джалилов) провел презентацию I, II и III томов книги «История азербайджанских тюрков до ислама». На презентации приняли участие общественно-политические деятели, ученые, представители общественности и СМИ.
Выступивший писатель Юнус Огуз расценил издание книги как знаменательное событие, отметив, что издание является лучшим результатом 30-летнего труда автора: « Против чего выступает Ф.Джалилов? Азербайджанская культура не является культурой, пришедшей с Азии. Наша культура распространилась по всей Евразии. История тюркской культуры существовала еще 5-6 тыс. лет назад. Наконец-то, вышла в свет книга, которую мы ждали с нетерпением.». Davomini o'qish
Eshqobil Shukur. She’rlar.

20 июль — Шоир Эшқобил Шукур таваллуд топган кун.
Бугунги кунда таниқли шоир ва журналистлар Эшқобил Шукур 4–синфда ўқир, аълочи ва фаол эди. Эшқобил зукколиги билан бошқалардан ажралиб турар эди. 1976 йилнинг 6 январида ҳозирги Тўхта Шобуров номли жамоа хўжалиги клубида эндиликда Ўзбекистон Қаҳрамони, Ўзбекистон халқ шоири Абдулла Ориповнинг китобхонлар билан учрашуви бўлиб ўтди. Шунда 6-синф ўқувчиси Эшқобил Шукуров «Муаллим» шеърини учрашув қатнашчиларига ўқиб берди. Davomini o'qish
Siddiqiy-Ajziy. She’rlar & Vadud Mahmud. Turk shoiri Ajziy.

Саҳифа таниқли маърифатпарвар шоир, педагог ва файласуф Сиддиқий—Ажзий таваллудининг 150 йилигига бағишланади
Шоирнинг асл исми Саидаҳмадхўжа бўлиб, Самарқандда туғилган. Шеърларига «Ажзий», достон ва насрий асарларига «Сиддиқий» деб тахаллус қўяди. Ота-боболари туркистонлик бўлиб, Амир Абусаид замонида, XV асрда Самарқандга кўчиб келиб қолган. Саидаҳмад 5—7 ёшларида отаси Ҳасанхўжа вафот этиб, дастлаб бобоси Алихўжа қўлида, сўнгроқ уста Абдулқаюм эшигида етимликда катта бўлади. Янгаси қўлида савод чиқаради. Илмни мустақил эгаллайди. Замондошлари унинг уқув-қобилиятини алоҳида таъкидлайдилар. Davomini o'qish
Migel Anxel Asturias. Sen’or Prezident. Roman.Birinchi qism.

Полковник Парралес Сонриенте ўлимидан кейин маҳфий полиция муқаддас Арк харобаларини бир дақиқа ҳам назоратдан қочирмади. Таъқиб ашаддий каллакесарларга топширилди. Васкес билан дўсти архиепископ саройи томонидаги пиллапоялардан кўтарилишди, Аркни кесиб ўтиб, Юз Дарвозадан чиқишди. Арк саҳнидаги гадолар ўрнини соялар эгаллаган. Деворга тақалган бир неча зина бўёқчилар таъмирга киришганидан дарак беради. Дарҳақиқат, муниципалитет қарорларида ваҳший қотиллик содир бўлган муқаддас Арк харобаларини таъмирлаш ва оқлашга ижозат берган Сеньор Президентга миннатдорчилик руҳи етакчи ўрин тута бошлади, бунинг устига бутун ҳаражатлар Арк деворлари остига бадбўй дўкончалар қуриб олган турклар зиммасига тушди. Davomini o'qish
Buyuk Ajdodlar. Imom Buxoriy. Videofilm.

20-21 июл — Имом ал-Бухорий куни.
Имом Бухорий илмли, аҳли фазл ва солиҳ оилада Жума намозидан кейин, 194 ҳижрий йилнинг, Шаввол ойидан ўн уч кеча қолганда, Бухоро шаҳрида дунёга кеганлар.Тўлиқ исмлари Абу Абдуллоҳ Муҳаммад ибн Абул Ҳасан Исмоил ибн Иброҳим ибн ал Муғийра ибн Бардизба ал Жўъфий ал Бухорийдир. Davomini o'qish
