Эйнштейндан иккини тўртга кўпайтирсак қанча бўлади, деб сўрашибди. «Истаган манбада бор нарсаларни миямда сақлаб нима қиламан?» деб жавоб берибди у. Ким қаерда ишлаган, ким кимнинг уруғи каби майда-чуйдаларни билишини донолик ҳисоблайдиган кишиларга ўринли жавоб бу… Davomini o'qish
Bo'lim: Naqllar, hikmatlar, rivoyatlar
Mazkur ruknda adibning har kundan olgan taassuroti, kun voqeasi, o’qiganlari, bilganlari haqidagi fikr-mulohazalari o’z ifodasini topadi. Bundan tashqari, bu yerda mashhur hikmat va rivoyatlar taqdim etiladi.
Hayotning har lahzasi go’zal…
Ҳар бир инсоннинг ҳаётида шундай сўзлар бўладики, улар бир умр қалбда муҳрланиб қолади. “Reddit” ижтимоий тармоғи фойдаланувчилари тақдирларини ўзгартириб юборган ана шундай сўзларни биз билан баҳам кўришди. Davomini o'qish
Efeslik Buqrot (Geraklit). Hikmatlar.
Милоддан аввалги V асрнинг иккинчи ярмида яшаб ўтган юнон файласуфи Кратил шундай деганди: «Буқрот айтганидек, оқаётган сувга икки марта эмас, ҳатто бир марта ҳам шўнғиб бўлмайди. Чунки нима ҳақда гапирмайлик, биз тугал фикр айтиб улгурмасимиздан узлуксиз ўткинчилик қонунига бўйсунувчи ҳар қандай воқеликнинг моҳияти ўзгариб кетади». Davomini o'qish
Miletlik Fales. O’gitlar & Haqiqat manzaralari. 99 mumtoz faylasuf
Ҳамма нарсадан кўҳнароқ Тангридир, чунки у яратилмаган. Энг гўзал нарса борлиқдир, чунки уни Тангри яратган. Энг чексиз нарса ҳам борлиқдир, у ҳамма нарсани сиғдиради. Энг учқур фикрдир, чунки уни ҳеч нима тўхтатолмайди. Энг доно нарса вақтдир,ёлғиз вақтгина ҳамма нарсани ойдинлаштиради. Davomini o'qish
Protagor. Naqllari va hikmatlari.
Айтишларича, бир одамнинг икки ўғли ва бисотида биттагина кемаси бўлган. У ана шу кемани қайси ўғлига мерос қилиб қолдиришини билмай боши қотади. Ўйлай-ўйлай охир-оқибат, икки ўғлига бир хил шарт қўяди. Яъни, қайси бири кеманинг ён чеккасига биринчи бўлиб қўлини теккизса, кема ўшанга насиб этишини маълум қилади. Белгиланган куни икки ўғил икки қайиққа ўтириб, кема томон зўр бериб эшкак эша бошлайдилар… Davomini o'qish
Xoja Bahouddin Naqshband o’gitlari & Najmiddin Komilov. Bahouddin Naqshband & Bahouddin Naqshband. «Muborak maskanlar» turkumidan videofilm
Хожа Баҳоуддин Нақшбанд таваллудининг 700 йиллигига бағишланади
Шамга ўхшагин, токи ҳаммага равшанлик бағишла, ўзинг эса қоронғида бўл… Ҳою ҳавас ва нафс аҳллари тутган ишлар асосининг барчаси залолат (адашув)дан иборатдир… Davomini o'qish
Abu Ali Ibn Sino haqida naqllar
Ибн Сино подшоҳлар таъқибидан қочиб юрган вақтларида ўзини танитмаслик учун, “Мен мусиқачи, бастакорман”, деб бир карвонга қўшилиб олди. У йўлда, от устида ҳам ёзадиган асарлари ҳақида ўйлаб борарди. Аммо, карвон аҳли, кўпчилиги савдогарлар гап талашиб, қий-чув қилиб, аллома ўйлашига ҳалақит берар эдилар. Ибн Сино бу мушкулнинг ҳам иложини топди. Davomini o'qish
Pifagor. Hikmatlar & Haqiqat manzaralari. 99 mumtoz faylasuf hikmatlari
Эй, оддий халқ орасида яшашга маҳкум донишманд! Сен мойга ўхшашинг лозим. Мой сувга аралашиб кетмай, унинг юзида қалқиб туради… Davomini o'qish
Muhabbat haqidagi eng go‘zal fikrlar
Бўлмаса ишқ,икки жаҳон бўлмасун,
Икки жаҳон демаки,жон бўлмасун.
Ишқ ул танки,анинг жони йўқ,
Ҳуснни нетсун кишиким,они йўқ.
Улуғ бобомиз ҳазрат Алишер Навоийнинг ушбу сатрлари бу оламнинг ижодкори,кўнглимиз санъаткори бўлган ишқ ҳақидадир. Ҳазрат ишқ бобида яна айтганларким: Davomini o'qish
Frants Kafka. Hikmatli so’zlar.
Бошқа барча хато ва гуноҳларни келтириб чиқарувчи иккита энг катта инсон гуноҳлари бор : сабрсизлик ва бепарволик. Сабрсизлик туфайли инсон жаннатдан қувилди, бепарволик туфайли энди у ерга қайта олмайди. Балки инсоннинг фақат битта катта гуноҳи бордир : сабрсизлик. Сабрсизлиги сабаб қувилди, сабрсизлиги сабаб қайта олмайди ҳам. Davomini o'qish
Jahon adiblari adabiyot haqida
Чингиз Айтматов: Ҳозирги дунёда адабиёт мураккаб шароитга тушиб қолган. Фавқулодда у кераксиз буюмга айлангандек, зеро, қизиқишлар ҳам, ҳис-ҳаяжонлар ҳам олдингидай эмас, бўлакча. Бурунги китобхонларимизнинг ўй-хаёллари энди бошқа нарсалар билан банд. Бугунги китобхонлар эса асл мутолаанинг завқ-шавқидан, афтидан, бехабар. Шундан келиб чиқиб энди нима қилиш лозимлигини биргалашиб ўйлаб кўришимиз керак. Davomini o'qish
Qadam Sayid Murod. Nasiba
Қадим замонларда бир одил шоҳ ва унинг доно вазири ўтган экан. Улар кечалари эски-туски кийимда, яширинча саройдан чиқишар, маҳалла-кўйларни кузатиб юришаркан. Тунда темирчилар маҳалласини айланиб юришса, бир уйнинг деразасидан милтираган нурни кўриб қолишибди. Яқинроқ боришса, ичкаридан кичкина болғачанинг “тиқ-тиқ” товуши эшитилармиш. Davomini o'qish