
Амирий мажозий муҳаббатни куйлаганми ё ҳақиқий ишқними деган саволни қўйиш ортиқча. Чунки анъаналар йўлидан борган шоир салафлари каби дунёвий ишқ лаззатларидан сўз айтиш баробарида, кўнгул маърифати, банданинг ягона меҳварга интилишлари, инсоний комиллик ҳақида ҳам сўзламаслиги мумкин эмас эди. Davomini o'qish
Xurshid Davron. Bu devorlar — bizning yelkamiz.
18 апрел — Халқаро ёдгорликларни ва тарихий жойларни асраш куни.
Ёниб кетган ўрмонни тиклаш мумкиндир. Бироқ,вайрон бўлган ёдгорликларни тиклаш,уларнинг ўрнини қоплаш жуда мушкул.Чунки ҳар бир обида ўзига хос ва бетакрордир.Бунинг устига улар ҳимоясиз. Фақатгина одам,демак фақатгина бизлар уларни ҳимоя қилишимиз мумкин. Davomini o'qish
Xurshid Davron. Bir olma gulladi…

Хуршид Даврон
БИР ОЛМА ГУЛЛАДИ…
Сағир саҳарларда қизарган қуёш
Яғир елкаларни ёритган чоғда,
Бир олма гуллади нофармон,қийғоч,
Бир олма гуллади уйқусиз боғда. Davomini o'qish
Смерть ростовщика. Фильм-притча (Таджикфильм,1966)

Старая Бухара, действие фильма происходит в начале февраля 1917 года.В счет неоплаченных долгов бедняка Хамро ростовщик Кори Ишкамба забирает в наложницы его сестру и продает ее другому богачу.В фильме с исключительной психологической глубиной выведен образ скряги — Кори Ишкамбы, отвратительного стяжателя и эксплуататора, ханжи и лицемера, имя которого стало нарицательным. Davomini o'qish
15 апреля — родился Никита Хрущев, первый секретарь ЦК КПСС с 1953 по 1964 годы.

Никита Сергеевич Хрущёв (15 апреля 1894, Калиновка, Курская губерния — 11 сентября 1971, Москва) — Первый секретарь ЦК КПСС с 1953 по 1964 годы, Председатель Совета Министров СССР с 1958 по 1964 годы. Герой Советского Союза, трижды Герой Социалистического Труда. Davomini o'qish
Dunyo adabiyoti: Bekket. Film.

ХХ аср бадиий тафаккурида кескин бурилиш ясаган, янги оқим сифатида бутун дунёда шов-шув қўзғаган Беккет мансуб «абсурд театри» буюк янгилик эди. Беккет томошабиннинг ҳисларига эмас, заковатига мурожаат этилади ва ана ўша ерда саҳна тасаввур саҳнасини яратади. Тасаввур қилишга заковати етмаганлари учун Беккет асарлари шунчаки чўпчак бўлиб туюлади. Davomini o'qish
Nazar Eshonqul. Samuel Bekket.

13 апрел — ХХ аср бадиий тафаккурида кескин бурилиш ясаган Самуел Беккет таваллуд топган кун.
Самуэл Беккэт асарлари инсоннинг фақат фожиалари ҳақида эмас. Бу асарлар ўзини ўрганаётган, фожиадан қутулиш йўлини излаётган, кишанларни ва тафаккурга соя солган зулматни парчалаётган ақл-идрок ҳақидадир. Ўзини ўрганаётган, фожиасини таниётган мавҳумлик ёки мазмунсизлик асли инсоний қиёфасини тиклаётган, ўзини, «мени»ни излаётган, «мени»ни таҳлили, қилаётган, уйғона бошлаган идрокдир. Беккет асарлари ақл-идрок ва тафаккурни ҳушёрликка чақирувчи бир чорловдир. Бу чорловни қандай тушуниш ва уни англаш ҳар кимнинг савиясига боғлиқ. Davomini o'qish
Gulnoza Odilova. Farida Afro’zning «Tasbeh» kitobi haqida.

Етти шодага тизилган икки юз ўттиз бир тасбеҳ ҳамда тўқсон тўққиз фиқрани ўз ичига олган мазкур тўпламдаги таржималарни кузатар эканмиз рус ва инглиз таржимонлари асосан шоиранинг ботиний мазмунга эга учликларини таржима қилишда бироз оқсаётганликларининг гувоҳи бўламиз. Davomini o'qish
Tohir Malik. Ibrat maktabi
Қалам аҳлининг пирларидан саналмиш Абдулла Қодирийнинг маҳоратлари ҳақида гап айтишга камина томонидан уриниш бўлиб эди (мана бу саҳифада ўқинг), энди янгироқ фикр баён қилиш масъулиятини зиммамизга юклаб, қўлга қалам олмоққа яна журъат этдик…. Davomini o'qish
Asqad Muxtor. Qodiriyni ko’rganman-u…

Ҳакнм Назир «Ленин учқуни»да ишлардилар. Шу газетада чиққан хабарларим учун қалам ҳақи ўрнига (пул болани бузади, деган бўлсалар керак) у киши менга шахмат юборганлар. Доналари жажжи, йилтироқ, тахтаси сирланган. Бунақасини кўрмаган эдим, Қўлтиғимда олиб юриб, шу ўйинга ружу қўйдим. Болалик зкан-да… Davomini o'qish
Abdulla Qodiriy. Suddagi nutq (1926)
Абдулла Қодирий «Муштум» ойномасининг 1928 йилги 27-сонида Овсар имзоси билан «Йиғинди гаплар» мақоласини эълон қиладилар. Бу мақола ўша пайтда ақллар орасида кўп гап-сўз ва турли мулоҳазаларга сабаб бўлади. Адиб Ўзбекистон Жиноят Қонунлари мажмуасининг «Раҳбар ходимларни обрўсизлантириш» деган моддаси билан қораланади. Қарийб уч ойлик сўроқ-терговдан сўнг, ёзувчи судда ўзининг ҳақлигини исботловчи ёзма нутқини ўқиб берадилар. Davomini o'qish
Bella Axmadulina. She’rlar. Mirpo’lat Mirzo tarjimasi
ХХ аср рус шеъриятининг энг ёрқин сиймоларидан бири Белла Ахмадулина 1937 йилнинг 10 апрелида Москва шаҳрида дунёга келган. Татар миллатли отаси вазир муовини эди, асли келиб чиқиши итальян бўлмиш онаси таржимонлик билан шуғулланарди. 15 ёшидаёқ ўз даврининг атоқли шоирлари,хусусан Павель Антокольский назарига тушган Белла Ахмадулина жуда безовта умр кечирди,рус адабиёти тарихидаги энг ёрқин саҳифалардан бирини битди. Davomini o'qish
