Иброҳим Мўминов 1908 йил 7 сентябрда шу азиз юртда—Шофиркон туманига қарашли Тезгузар қишлоғида таваллуд топди. Болалигиданоқ дунё воқеаларидан хабардор бўлиб улғайди. Кўпроқ мутолаа ва мушоҳадага берилди. Бўлажак олимнинг биринчи ўқитувчиси тезгузарлик Мулла Обиднинг хотирлашича, Иброҳим ёшлигиданоқ арабчада ёзиш-чизишни эгаллаган, Ҳадиси шарифдан кўплаб намуналарни ёд билган (Аҳад Ҳасаннинг «Иброҳим Мўминов сабоқлари» мақоласидан. Мақола мана бу саҳифада). Davomini o'qish
Bo'lim: Tarixiy sana
Tariximizdagi muhim tarixiy sanalar haqida ma’lumotlar, asarlardan parchalar
Kliffort Edmont Bosfort. Musulmon sulolalari.

Инглиз шарқшунос олими Клиффорд Эдмунд Босвортнинг мазкур китоби Ислом динининг барқарор бўлишидан тортиб 1970 йилга қадар ҳукм сурган халифалар, султонлар, ноиблар, ҳокимларнинг сулолаларини қамраб олган ва улар китобда йиллар тартиби билан баён қилинган. Муаллиф ҳар бир сулоланинг қисқача тарихи ҳақида ҳам маълумот бериб ўтган.
Китоб асосан исломшуносларга, тарихчиларга, шунингдек, Ислом тарихи билан қизиққан китобхонларга мўлжалланган. Davomini o'qish
М. Лико. Очерк военных действий 1868 года в Зарявшанской долине

28 июня 1868 года — Бухарский эмират стал вассалом России.
В в отношении Бухары было решено придерживаться твердой позиции: не давать повода к столкновениям, но и не избегать при необходимости активных действий. Милютин, как и Горчаков, подчеркивал, что вся «будущность» политики России в Средней Азии зависит от того положения, в какое царское правительство поставит себя по отношению к Бухаре.
«Побив эмира так, как вы его побили, — писал Оренбургский военный губернатор Крыжановский генералу Романовскому, — надо от него всего требовать, не уступая ему ни в чём». В отношении Коканда он предлагал «принять… тон высокий, третировать Худояр-хана как человека, который по положению своему должен быть вассалом России. Если обидится и будет действовать против нас, тем лучше, это даст предлог покончить с ним». Davomini o'qish
Xurshid Davron. Pushkin haqida ikki she’r.
“…Мен уни Москвада, аҳволи жуда оғирлашган пайтда кўрдим. Дўстимнинг ҳузурига келганда, у мени танимади. Ҳар гал қулоғига шивирлардим: бирор-бир сўз, кўпроқ Пушкин исми уни ҳушига қайтарарди…” В.Шкловскийнинг “Тинянов” китобидан. Davomini o'qish
31 may — O’zbekiston xalq artisti Mukarrama Turg’unboeva tavalludining 100 yilligi.

Миллий рақс санъатимизнинг моҳир намоёндаси, юртимизда санъатнинг барча йўналишлари каби миллий рақс санъатини изчил равнақ топтириш, бу борадаги бой анъана ва усулларни тиклаш, “Устоз-шогирд” анъаналарини янада ривожлантириш юзасидан жуда ҳам катта ишларни амалга оширган буюк санъаткор Мукаррама Турғунбоева 1913 йил 31 майда Фарғонада туғилган. Фарғона билим юртини тамомлагач, 1929 йилда Davomini o'qish
Kristofer Marlo. Buyuk Amir Temur. Fojia & Tamburlaine the Great by Christopher Marlowe
Кристофер Марлонинг 2 қисмли «Буюк Темур» трагедияси. Аудиокитоб. Инглиз тилида | Tamburlaine the Great by Christopher Marlowe | AudioBook
Марло (Marlowe) Кристофер (1564.6.11, Кентербери — 1593.30.5, Дептфорд) — инглиз шоири ва драматурги. Диний хизматдан воз кечиб, 1587 й.дан Лондонда актёрлар труппасида ишлаган, драматургия б-н шуғулланган. 2 қисмли «Буюк Темур» (1587—88) трагедиясида Амир Темур афсонавий, романтик бўёқларда тасвирланган. Davomini o'qish
Андрей Кончаловский. Стоит вспомнить. Мустафа Кемаль Ататюрк.
Андрей Кончаловский ўз сўзида Мустафо Камол Отатурк 12 мартда туғилган деб айтиб ўтади. Аммо турк манбаъларида,хусусан туркча wikipedia да унинг таваллуд санаси 19 май деб маълумот берилади. Биз айнан шу манбага асосландик. Яна Аллоҳ билади… Davomini o'qish
Kırım Tatar Türkleri’nin Sürgünü öyküsü.
Vasiliy Vereshchagin. 1868 yilda Samarqand. Rassom xotiralari

Кўпчилик ўқувчилар В,Вершчагинни фақат рассом сифатида билишади. Дарвоқе, унинг мўйқаламидан чиққан катта-кичик расмлар санъат мухлислари орасида тилга тушган. У чизган Туркистон мавзуидаги турли маиший лавҳалар ҳамда жанг манзаралари тасвири шафқатсиз реализми билан ажралиб туради. Уларда ранг-баранг бўёқлар, шарқ халқлари ҳаёти, санъати, турмушига доир хилма-хил лавҳалар, нақшлар, безаклар, кошинлар жилоси анча тиниқ акс эттирилган. Айниқса, В.Верешчагиннинг “Темурнинг дарвозаси” деб аталган расми ҳақида кўп ёзилган. Унда чиройли нақшлар билан зийнатланган дарвоза олдида донг қотиб турган икки соқчи тасвирланган, уларнинг қўлида узун найза, жанговар кийимлари бошдан-оёқ зирҳга ўралган: қалқон совут, бошларида дубулға… Расм шунчалик жонли чизилганки, тасаввуримизда ҳозир эшик очилади-ю, жаҳонга довруғи кетган буюк Темур ичкаридан чиқиб келадигандек туюлади… Davomini o'qish
571 yil 20 aprel – Payg’ambarimiz Muhammad alayhissalomning tug’ilishlari (12-robi’ul-avval, dushanba kuni).

Бир киши Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васалламнинг ҳузурларига келиб: «Эй Расулаллоҳ, ким яхшилик қилишимга ҳақлироқ?» деди. «Онанг», дедилар. «Сўнгра ким?» деди. «Онанг», дедилар. «Сўнгра ким?» деди. «Онанг», дедилар. «Сўнгра ким?» деди. «Отанг»,дедилар»… Davomini o'qish
Tohir Malik. Sohibqironi akbar.

Тилимиз ва адабиётимизни янада юксак чўққиларга кўтара олган, темурий шаҳзодаларнинг замондоши ва сафдоши Мир Алишер Навоий ҳазратлари Темур Кўрагоннинг муборак номларини «Мажолисун нафоис»нинг еттинчи мажлисида бежиз тилга олмаганлар. Ҳақиқат шулки, муаззам иморат қурмоқ учун мустаҳкам пойдевор зарурдир. Туркий тил ва адабиётнинг муаззам биноси пойдеворининг мустаҳкам бўлишида Соҳибқирони акбарнинг хизматлари улуғдир. Davomini o'qish
Mansurxon Toirov. Dukchi eshon va Nikolay Ikkinchi

17 май куни Дукчи эшон раҳбарлигидаги халқ исёни бошланганига 115 йил тўлади. Мустақилликкача бу исён ва унинг раҳнамоси ҳақида бирон бир ҳақиқатга яқин маълумот олишнинг ўзи қийин эди. Мустақилликдан кейин Дукчи эшон ҳаёти ва фаолиятига оид юзлаб мақолалар,ўнлаб китоблар нашр этилди. Аммо,ҳанузгача Дукчи эшон шахсияти ва фаолияти қизғин баҳсу мунозараларга сабаб бўлмоқда.Агар бир тараф уни она юрт истиқлоли учун муҳораба майдонига чиққан фидойи деб баҳоласа,иккинчи тараф уни ўйламай иш тутган,қанча бегуноҳ одамларнинг нобуд бўлишига сабабчи бўлган, халифалик тузишни кўзлаган чаламулла сифатида қоралайди. Менинг ўйлашимча, ҳар икки тарафнинг гапида муайян ҳақиқатлар мавжуд. Аммо,рад этиб бўлмас ҳақиқат шундаки, Дукчи эшон,энг аввало, мустабидликка қарши,миллатининг эрку озодлиги учун майдонга чиққан эди. Davomini o'qish
