В. М. Запорожец. Сельджуки

021Предлагаемый научный труд, написанный в легкой и доступной форме, впервые открывает перед читателями панораму истории тюркских племен и народов, зарождения, возвышения и заката династии Сельджуков, которая в XI веке создала могущественную империю. Земли ее простирались от предгорий Тянь-Шаня на востоке до побережья Красного моря на западе, от северо-восточного побережья Каспийского моря на севере до Индийского океана на юге. Одна из ветвей династии образовала государство Сельджуков в Малой Азии (1075–1318 гг.), от которого ведут свою историю Османская империя и ее преемница — современная Турецкая Республика. Davomini o'qish

Özbək şairi Siracəddin Səyyidin şeirləri azərbaycan dilində

001
Siracəddin Səyyid Özbəkistan xalq şairidir. 1958-ci ildə Özbəkistan Respublikasının Surxandərya vilayətində anadan olub. 1980-ci ildə Daşkənd Dövlət Universitetinin Jurnalistika fakultəsini bitirib. İlk kitabı «Ruhum xəritəsi» (1984) Qafur Qulam adına Ədəbiyyat və sənət nəşriyyatında nəşr olunub. Ondan bəri istedadlı şairin 20-ə yaxın kitabı müxtəlif nəşriyyatlarda çap edilib: «Sevgi məmləkəti» (1987), «Qoru» (1990), «Mehr qalır, məhəbbət qalır» (1992), «Yandım» (1994), «Evindəki beşiklər» (1996), «Vətəni öyrənmək» (1996), «Yiyəsi var yurd» (2001), «Vətən əbədidir» (2001), «Könül fəsli» (2007), «Yaşasın yağışlar» (2007) və başqa kitabları ədəbi ictimaiyyət tərəfindən rəğbətlə qarşılanıb. Davomini o'qish

Konstantin Paustovskiy. Ikki hikoya.

09Ёзувчи Христиан Андерсен билан учрашганимда ёшим атиги еттида эди. Бу ажойиб воқеа қиш кечаларининг бирида, ХХ асрнинг бошланишига бир неча соат қолганида рўй берди. Қувноқ болалар эртакчиси мени Янги аср остонасида кутиб олди. У аввал менга узоқ тикилиб турди-да, сўнгра ҳазиломуз бир кўзини қисиб жилмайганича, чўнтагидан оппоқ рўмолчасини олиб ҳавода елпитган эди, оппоқ атиргул пайдо бўлди ва атрофга хушбўй таратиб, оҳиста ерга тушди. Davomini o'qish

Migel Anxel Asturias. Sen’or Prezident. Roman.Ikkinchi qism.

011
Баъзи дўстлари генерал билан валақлашиш учун альбом ичидан қочиб чиқади. Камила парда орқасидан мўралайди. Суратлардаги отаси ёш, келишган, мағрур, чиройли катак шим кийган. Камзулининг ҳамма тугмалари қадалган, бошига қовоқ идишга ўхшаган ғалати шляпа кийган. Ана шу йилларда бу катта шляпани “Жин урсин!” деб аташарди.
Чанг ҳиди уриб қолган барқут пардалар орасида, ним қоронғилик ичида турган Камиланинг яшил кўзлари тиниқ якшанба оқшомини кузатади. Ўткир қорачиқлари кўчадаги барча ҳаракатларни диққат билан хушёр назардан ўтказади.
Davomini o'qish

Изданы три тома уникального труда Ф. Агасыолгу «Доисламская история азербайджанских тюрок»

002
Экс-министр образования Азербайджана, профессор Фирудин Агасыоглу (Джалилов) провел презентацию I, II и III томов книги «История азербайджанских тюрков до ислама». На презентации приняли участие общественно-политические деятели, ученые, представители общественности и СМИ.
Выступивший писатель Юнус Огуз расценил издание книги как знаменательное событие, отметив, что издание является лучшим результатом 30-летнего труда автора: « Против чего выступает Ф.Джалилов? Азербайджанская культура не является культурой, пришедшей с Азии. Наша культура распространилась по всей Евразии. История тюркской культуры существовала еще 5-6 тыс. лет назад. Наконец-то, вышла в свет книга, которую мы ждали с нетерпением.». Davomini o'qish

Migel Anxel Asturias. Sen’or Prezident. Roman.Birinchi qism.

088
Полковник Парралес Сонриенте ўлимидан кейин маҳфий полиция муқаддас Арк харобаларини бир дақиқа ҳам назоратдан қочирмади. Таъқиб ашаддий каллакесарларга топширилди. Васкес билан дўсти архиепископ саройи томонидаги пиллапоялардан кўтарилишди, Аркни кесиб ўтиб, Юз Дарвозадан чиқишди. Арк саҳнидаги гадолар ўрнини соялар эгаллаган. Деворга тақалган бир неча зина бўёқчилар таъмирга киришганидан дарак беради. Дарҳақиқат, муниципалитет қарорларида ваҳший қотиллик содир бўлган муқаддас Арк харобаларини таъмирлаш ва оқлашга ижозат берган Сеньор Президентга миннатдорчилик руҳи етакчи ўрин тута бошлади, бунинг устига бутун ҳаражатлар Арк деворлари остига бадбўй дўкончалар қуриб олган турклар зиммасига тушди. Davomini o'qish

Rojer Bekon. Hikmatlar.

021
Ҳикоя қилишларича, Рожер Бекон Англия қироли Генрих ИИИ (1216-1272)ни олимларнинг душмани, манфур ва шафқатсиз кимса — епископ Пер де Рошдан эҳтиёт бўлиши кераклиги ҳақида бир неча бор огоҳлантирган. Файласуф Винчестер епископининг исми шарифидан фойдаланиб, сўз ўйини қилади. Davomini o'qish

Rey Bredberi. Uch hikoya.

021

ХХ асрнинг энг буюк фантаст-ёзувчиларидан бири – Рей Бредбери (Ray Bradbury) фақат ўрта таълим билан чекланиб, ҳеч қачон олий маълумотли бўлмаган. У 12 ёшида ёзувчи бўлишга қарор қилган. Дунёдаги энг машҳур фантаст ёзувчи сифатида тан олинган ижодкордан улкан адабий мерос қолди. Унинг китоблари фантаст адабиёти ихлосмандларига яхши таниш ва бениҳоя севимли эди. Айниқса,унинг “Момақаймоқ шароби”, »Марс хроникалари», »Фаренгейт бўйича 451 даражада» китоблари адиб ижодининг гултожи ҳисобланади. Davomini o'qish

Najib Mahfuz. Raqqosa Rodopis. Roman. Ikkinchi qism.

004
Миср ёзувчиси, Нобель мукофоти лауреати Нажиб Маҳфузнинг ушбу романида Миср фиръавнлари даврига доир ҳаёт манзаралари, ўжар табиатли, қатъиятли фиръавн Меренра ва раққоса Родопис ўртасидаги оташин, эҳтиросларга бой севги саргузаштлари, қаҳрамонларнинг фожиали қисмати гўзал бадиий лавҳаларда гавдалантирилган Davomini o'qish

Bogumil Grabal. Beatriche.

06Саҳифа таниқли чех ёзувчиси Богумил Грабал таваллудининг 100 йиллигига бағишланади

«Мен ҳамиша ва ҳозиргача Грабал китобларини севиб мутолаа қиламан, — деган эди машҳур адиб Милан Кундера. — Унинг прозасини бамисоли юксак шеърият ва тўсиқ билмас хаёлот парвозига қиёслаш мумкин. Бундай тарзда балки фақатгина таниқли лотинамерикаликалик сеҳргар ёзувчилар ёза олиши мумкин. Аммо, ўша сеҳргарлар Грабал ҳақида билишмаган, ўйлашимча, Грабал ҳам улар ҳақида ҳеч нима билмаган. Қачонлардир рус истибдоди унутилар, аммо ўша йиллар ҳақида ёзганда,ишончим комил, чех маданиятининг буюк даври ва «Мен Англия қиролининг хизматкориман», «Ҳадсиз шовқинли ёлғизлик» китобларини ёзган Богумил Грабал яшаган йиллар сифатида тилга олишади». Davomini o'qish

Najib Mahfuz. Raqqosa Rodopis. Roman. Birinchi qism.

011
Миср ёзувчиси, Нобель мукофоти лауреати Нажиб Маҳфузнинг ушбу романида Миср фиръавнлари даврига доир ҳаёт манзаралари, ўжар табиатли, қатъиятли фиръавн Меренра ва раққоса Родопис ўртасидаги оташин, эҳтиросларга бой севги саргузаштлари, қаҳрамонларнинг фожиали қисмати гўзал бадиий лавҳаларда гавдалантирилган Davomini o'qish

Олжас Сулейменов. Луна, Солнце, Америка!…

002

Описываемые тысячелетия – это уже историческое время. (Историю культурного человечества договорились начинать с Шумера, когда, считается, появилась первая письменность. Поэтому в качестве артефакта, представляющего время, можно признавать письменный знак и слово. По этим приметам внимательный исследователь может восстановить маршруты миграций этносов. Davomini o'qish