Тожикистон халқ шоираси Фарзона замонавий тожик адабиётининг ёрқин вауилларидан бири. Атоқли ўзбек шоири Одил Икром шоира шеърларини моҳирона таржима қилиб саҳифамиз ўқувчиларига тақдим этади. Davomini o'qish
Mirpo’lat Mirzo. Shoir (Rauf Parfi haqida).

Рауф Парфи бетакрор шоир эди. Унинг шеъриятию ҳаётига, турмуш тарзига тақлид қилган ёшлар кўп бўлди. Лекин улар бу борада ҳам муваффақиятсизликка учрадилар. Рауф Парфи эса ҳаёт бўйлаб чаманзорда гул танлаб юрган ошиқдек таманно юришида давом этаверди… Устозлардан бири, Рауфдай беғубор, мусичадек беозор қалбли инсоннинг юрагида шу қадар долғали изтироблар бўлишига то ҳануз лол қоламан, деганди.
Ҳеч бир шоирнинг шеъриятини мутлақо бенуқсон, идеал шеърият деб бўлмаганлиги каби Рауф Парфининг турмуш тарзини ҳам барчага ибрат намунаси, деб кўрсатиб бўлмайди. Davomini o'qish
7 noyabr — Mashhur sayyoh, elchi va tarixchi Abdurazzoq Samarqandiy tavalludining 600 yilligi.
АБДУРАЗЗОҚ САМАРҚАНДИЙ, тўлиқ исми Камолиддин Абдураззоқ ибн Жалолиддин Исҳоқ Самарқандий (1413.7.11 — 1482, Ҳирот) — машҳур сайёҳ, элчи ва тарихчи. Тафсир, ҳадис, тарих, тил ва адабиёт фанларини пухта эгаллаган. Ҳаётининг кўп даври Самарқандда ўтгани учун Самарқандий нисбасини олган. Davomini o'qish
Bahodir Karimov ‘Hammasi hayot haqida’ ko’rsatuvida.

Таниқли адабиётшунос олим Баҳодир Каримов (Баҳодир Карим) «Ҳаммаси ҳаёт ҳақида» кўрсатувида. «O’zbekiston» телерадиоканали. Кўрсатув муаллифи ва бошловчиси: Гулшoд Иброҳимова. 2013 йил Davomini o'qish
Александр Борнс. Бухарa ( Отрывок из книги А. Борнса ‘Путешествие в Бухару’)

Автор этой книги был отправлен в качестве политического агента к лагорскому двору с письмом от английского короля и несколькими лошадьми в подарок государю Панджаба. Главная цель этого путешествия состояла в исследовании реки Инда.Успех путешественника в этом предприятии, сопряженном со многими трудностями и сближение с разными племенами, усиливали в нем желание увидеть новые земли и посетить страны, когда-то покоренные Александром. Впечатления автора от этого путешествия вылились в три тома и были изданы в 1848 году. Davomini o'qish
Nazar Eshonqul: Kompyuterni kashf qilishmasa yaxshi bo’lardi!

Ижодкор барча яратган асарлари орқали яхлитлашади. Шунинг учун маълум ва жузъий маънода ижобийлик ва салбийлик ҳам адибнинг ўзи, унинг ички дунёси, ички курашлари, ўзини инкор қилишлари бўлиб чиқади. Асар худди миллиард йиллик эволюцияга ўхшаб ички руҳий жараён. Бу ерда руҳда ибтидо ва интиҳо, яралиш ва ўпирилиш, инкор ва тасдиқ ўзаро курашиб ётади. Бу ер мангу ва азалий кураш майдонига ўхшайди. Адиб ана шу курашни имкон қадар акс эттириб беради, холос. Davomini o'qish
Odil Ikrom. «So’zlashaman yomg’irlar bilan…»

Айни пайтда, юзлаб таниш-билишларим бўлатуриб, бирор бир дўстнинг «эшигини тепиб», остонасидан кириб боришга ҳаддим сиғмаганда, шайтонлар адабдан, каззоблар ҳакикатдан, қўрқоқлар мардликдан, нопоклар покликдан лоф уриб, адабиёт мулкида қурбақаларнинг тинимсиз қичкириғи «аҳён-аҳён сайраётган Ҳаккушлар» овозини босиб кетганда, юрагимни ваҳм босади. Аммо, беихтиёр ўзимга ўзим таскин бериш учун сабаб ахтараман: Ахир, бу бечоралар, меҳр-оқибатсизлар, қўрқоқлар, ғаламислар, талантсизлар нима ҳам қилсин?!..
Кодекс российского журналиста, пишущего о межнациональных проблемах.

Предлагаем ознакомиться с документом о межнациональной журналистике, разработанным главным редактором «Кавказской политики» Максимом Шевченко. Это небольшой кодекс-памятка для журналиста, пишущего о межнациональных проблемах. » Я написал не какой-то официальный документ, а памятку для журналистов, которые занимаются этой проблематикой, своего рода катехизис. Я своим студентам сказал, чтобы они старались придерживаться этих 14 пунктов, чтобы они видели суть проблемы», – пояснил Шевченко. Davomini o'qish
Dilfuza Komil. Otamdan qolgan mojarolar.

Ёши элликларга борган аёл жон талвасасида ётган саксон ёшли онасининг оғзига қўлини тиқиб, протез тилла тишларини ечиб олибди. «Жон чиққандан кейин жағ қотиб қолса, олиб бўлмайди. Ўлганимдан кейин тишларим сеники дегандилар», дебди… Агар шу аёлнинг оғзи тўла бриллиант бўлса-ю, ажали етиб, жон талвасасида тўлғониб ётса, онаси унинг оғзига қўл тиқиб, тишларини юлиб олармиди?! Йўқ! «Боламнинг ўрнига менинг жонимни ол, Худо!» дея кўкси куйиб, жони қовурилиб, боласининг дардини енгиллатиш учун, унинг жони омон қолиши учун ўлимига-да рози бўлиб турарди. Davomini o'qish
Qozoqboy Yo’ldoshev. Inson tuyg’ularining teran talqinlari.

Одил Ёқубовнинг романчилиги замонавий ўзбек насрининг бадиий тасвир имкониятини, кўрку салобатини кўрсатиши билан характерлидир. Унинг асарлари инсонга буюк муҳаббатнинг самараси бўлганлиги учун ҳам уларда одам теран англанган, инсон ғоят чигал ҳаётий вазиятларда ҳам чин маънавий сифатларини сақлаб қола билишга қодир ижтимоий-руҳоний куч эканлиги жуда ишонарли ва таъсирли кўрсатиб берилган. Davomini o'qish
Dildora Turdiyeva. Iztirob ulg’aytirgan adib.

Жаҳон адабиётида шоҳ асарлар, дея тан олинган «Хўрланган ва ҳақоратланганлар» (1861 йил), «Қиморбоз» (1866 йил), «Жиноят ва жазо»(1865-1866 йиллар), «Телба» (1868 йил), «Ўлик уйдан мактублар», «Ака-ука-Карамазовлар» (1879-1880 йиллар) сингари нодир адабий обидаларнинг муаллифи сифатида шуҳрат қозонган адиб ҳаёти ниҳоятда қизиқарли, зиддиятли, айтиш мумкинки, фожеали бўлган…
Nurulloh Muhammad Raufxon. Ikki hikoya.

Нуруллоҳ Муҳаммад Рауфхон асарларининг бош ғояси инсон кўнглини поклаш, маънавиятини юксалтириш, гўзал хислат ва фазилатлар эгаси бўлиб, яхшилик йўлидан юришдир. Адибнинг “Чилла», “Этакдаги кулба” каби ҳикоялари бугунги адабий жараёнда ўзига хос, ноанъанавий, бир-бирига ўхшамаган ва бир-бирини такрорламаган гўзал асарларнинг майдонга келаётганини кўрсатади. Davomini o'qish
