Tolstoy Shekspirni tanqid qilgandi…Nega?

090

Толстойнинг мақоласи бу борадаги дастлабки фикрлар эмас, аниқроғи Лев Николаевич Шекспир драмалари ҳақидаги баҳсга қўшилганди фақат. Толстойдан кейин ҳам бу баҳс давом этиб, 1907 йилда Карл Блейбтрей Шекспирнинг драмаларини граф Ретлендники дея атаганди. Бельгиялик журналист Дамблен ҳам 1918 йилда матбуотда бу фикрни давом қилдириб Ретленд драмаларини Шекспир кўчирган деган фикрларни билдирганди. Davomini o'qish

Nazar Eshonqul. Samuel Bekket.

2345
13 апрел — ХХ аср бадиий тафаккурида кескин бурилиш ясаган Самуел Беккет таваллуд топган кун.

   Самуэл Беккэт асарлари инсоннинг фақат фожиалари ҳақида эмас. Бу асарлар ўзини ўрганаётган, фожиадан қутулиш йўлини излаётган, кишанларни ва тафаккурга соя солган зулматни парчалаётган ақл-идрок ҳақидадир. Ўзини ўрганаётган, фожиасини таниётган мавҳумлик ёки мазмунсизлик асли инсоний қиёфасини тиклаётган, ўзини, «мени»ни излаётган, «мени»ни таҳлили, қилаётган, уйғона бошлаган идрокдир. Беккет асарлари ақл-идрок ва тафаккурни ҳушёрликка чақирувчи бир чорловдир. Бу чорловни қандай тушуниш ва уни англаш ҳар кимнинг савиясига боғлиқ. Davomini o'qish

Bella Axmadulina. She’rlar. Mirpo’lat Mirzo tarjimasi

Ashampoo_Snap_2017.03.22_19h14m09s_001_.png    ХХ аср рус шеъриятининг энг ёрқин сиймоларидан бири Белла Ахмадулина 1937 йилнинг 10 апрелида Москва шаҳрида дунёга келган. Татар миллатли отаси вазир муовини эди, асли келиб чиқиши итальян бўлмиш онаси таржимонлик билан шуғулланарди. 15 ёшидаёқ ўз даврининг атоқли шоирлари,хусусан Павель Антокольский назарига тушган Белла Ахмадулина жуда безовта умр кечирди,рус адабиёти тарихидаги энг ёрқин саҳифалардан бирини битди.   Davomini o'qish

Максим Горький. Легенда о матери и Тимуре

777Пятнадцать тысяч круглых палаток раскинуто в долине широким веером, все они — как тюльпаны, и над каждой — сотни шелковых флагов трепещут, как живые цветы.
А в средине их — палатка Гуругана-Тимура — как царица среди своих подруг. Она о четырех углах, сто шагов по сторонам, три копья в высоту, ее средина — на двенадцати золотых колоннах в толщину человека, на вершине ее голубой купол, вся она из черных, желтых, голубых полос шелка, пятьсот красных шнуров прикрепили ее к земле, чтобы она не поднялась в небо, четыре серебряных орла по углам ее, а под куполом, в середине палатки, на возвышении, — пятый, сам непобедимый Тимур-Гуруган, царь царей.
Davomini o'qish

Хорхе Марио Педро Варгас Льоса. Правила жизни.

876

Родился в местечке Арегипа. Начальное образование получил в Боливии (его дед был перуанским консулом в этой стране). В 1950 году, уже в Перу, поступил в военную школу.
Первое опубликованное произведение — пьеса «Бегство Инки» (1952). Писал рассказы, издавал литературные журналы, затем уехал в Европу, где учился в Мадридском университете. Провел шесть лет в Париже (1959–1966).
Первый роман Льосы «Город и псы» вышел в 1963 году и сразу был принят «на ура». За ним последовали «Зеленый дом» (1966), «Панталеон и гости» (1973), «Тетушка Хулия и писака» (1977) и другие романы, а также сборники рассказов и критических статей.
Davomini o'qish

Nazar Eshonqul: Adabiyot inson qalbi uchun kurashdir.

999

Ўзбек адабиётида кечаётган,ҳам миллий, ҳам дунё тажрибаларини ўзлаштирган ҳолда янгиланиш жараёнлари нафақат юртимиздаги адабиёт ихлосмандларида,шунингдек,жаҳон адабиёти ва адабиётшунослик илми одамларида ҳам катта қизиқиш уйғотмоқда. Мана шундай қизиқиш мисоли сифатида куни-кеча  Кореянинг  эътиборли нашри  —   경남 문학  («Gyeongnam Literature») адабиёт журналида таниқли корейс адабиётшуноси,филология фанлари доктори, Донгдук университетининг профессори Ин Гён Оҳнинг таниқли ўзбек ёзувчиси Назар Эшонқул билан қилган суҳбатини тақдим этамиз. Davomini o'qish

Gulnoza Odilova.Umida Mahmudova. O’zbek tarjimonlari va badiiy tarjimalar.

3345

Одилова Гулноза, Маҳмудова Умида.
Ўзбек таржимонлари ва бадиий таржималар.
“Янги аср авлоди”, Тошкент.2012. – 120 бет.

Таржима – юксак санъат, таржимон эса санъаткордир. Бу машаққатли, аммо хайрли ишга умрини, бутун ижодини, қалб қўрини сарфлаган устозларимизнинг ҳаёт йўли, амалга оширган таржималари билан танишиш ёш авлод вакилларида таржимонлик касбига меҳрни уйғотса ажаб эмас. Кези келганда айтиш жоизки, баъзан таниқли таржимонларимиз ҳақида зарур маълумотларни топиш қийин бўлади. Таниқли таржимашунос олим ва адиб Жуманиёз Шариповнинг “Бадиий таржималар ва моҳир таржимонлар” китоби ўз даврида ўзбек таржимонларининг ишларини ўрганишда, таржима тарихи билан танишишда муҳим манба бўлган. Бугунги кунда бадиий таржимадек машаққатли касбни танлаётган ёш таржимонлар учун устозлар босиб ўтган йўлга назар солиш кони фойдадир. Davomini o'qish

Ali Şir Nevai — Asya’nın Kandilleri.Film

05f
Ali Şîr Nevâî, Türkçeyi yüksek bir sanat dili halinde işlemeye çalışan, bu görüşü savunan ve Türk diline değer kazandıran üstün bir bilgin ve devlet adamıdır.1441’de Herat’ta doğdu. Babası Timur’un meliklerinden Sultan Ebû Said’in veziri Kiçkine Bahşi idi. Ali Şîr Nevâî’nin ilk eğitimini babası verdi. Daha sonraki eğitimine Horasan ve Semerkant’ta devam etti. Sultan Hüseyin Baykara ile okul arkadaşı idi. Hatta okurken unutmamak üzere sözleşmişlerdi. Davomini o'qish

Muhammadjon Xolbekov. Badiiy adabiyotda modernizm tavsifi

модерн
Модернизм XX аср ғарб адабиёти ва санъатининг умумий тавсифи тарзида бир неча ўлчовларда мавжуд бўлиб, бизнингча уларни қуйидаги мазмунда хулосалаш мумкин. Биринчидан, модернизм – бу замонлар оралиғидаги тафовутни, «эскилик» ва «янгилик» ўртасидаги ихтилофларни ўз ғоявий қарашлари бош мезони қилиб олган юз йилликнинг маънавий қиёфасидир. Унинг ортида Ф.Ницшенинг «худолар ўлими» фалсафаси, Европа харитасини қайта тузган сиёсий инқилоблар ва илмий кашфиётлар, тоталитар тузумга асосланган диктатуралар, хунрезлик урушлари, информацион портлашлар, цивилизациянинг коинотга чиқиши каби глобал ўзгаришлар ётибди. Янада аниқроқ қилиб айтадиган бўлсак, унинг ортида «марказсиз дунё» (У.Б.Йейтс)нинг юзага келишига сабаб бўлган объектив борлиқ қонуниятларининг инсоният тарихида чуқур илдиз отолмаганлиги, мустаҳкам ўрнашиб ололмагани, эпистемологик дудмоллиги ҳамда муайян шаклга келтирилган утопик (илмга асосланмаган, амалга ошмайдиган, хомхаёл) орзу-умидлар билан шаклсиз, ноаниқ антиутопик воқелик ўртасидаги ҳал қилиб бўлмайдиган зиддиятларнинг мавжуд эканлигида эди. Davomini o'qish

Mihayel Kryuger: Nimaiki bilsam, kitoblardan o’qib,o’rganganman.

212
Бугунги замон одами ўйин-кулги, вақтичоғликларга шу қадар ружу қўйганки, оқибатда китоб мутолааси ҳамиша кейинга сурилиб қолаверади. Биринчи навбатда спорт, сайру томоша, сафар, саёҳатлар, ойнаи жаҳон ва ундан кейин агар озгина вақт ортиб қоладиган бўлсагина, қўлга китоб олинади. Гарчи муҳим, аҳамиятли ва қизиқарли китоблар шунчалик кўп бўлса ҳам, одамлар кўпроқ вақтичоғлик, кўнгилхушликка интилаётган кўринади. Davomini o'qish

Zuhriddin Isomiddinov. Ikki ayol.

566
Қалбида романтик туйғулар тўлиб-тошган, ақл-заковатда, юриш-туришда, сўзлаш ва муомалада ҳеч кимдан кам бўлмаган, миллий туйғулари ўта кучли аёллар куй-қўшиққа, рақс ва умуман санъатга берилган бўлишади. Афсуски, нисбатан олисроқ ўтмишимизда қўшиққа, куйга ишқивоз одамлар камситилган, хўрланган. Айниқса, бирон қиз ашула айтиб номи чиқса, жоҳил одамлар уларни бузуқ санаб, ҳазар қилиш даражасида яккалаб қўйишган. Кийикнинг айби кўзида деганларидай, гўзаллик, латофат ва романтик фазилатлари уларнинг бошига бахтсизлик келтирган. Ашула айтгани учуноқ сўйилганлар эса битта Турсуной ва битта Нурхон эмас эдилар. Шунинг учун ҳам ўзбек аёлларининг қўшиқлари асосан алла, турмуш қийинчиликларидан нолиш, соғиниш, йиғи-йўқлов, хуллас, асосан “ичкари” руҳида кўпроқ шаклланган. Шунданмикин, ўзбек халқ лирикасининг энг салмоқли, энг таъсирчан қисмини аёллар ижоди ташкил этади. Уларнинг поэтик кучи ва руҳи эса бениҳоя зўр. Дунёда шу қадар теран ҳиссиётлар ҳам бўлганига тонг қоласан киши. Бундай туйғулар бизнинг аёлларга, бизнинг оналарга хос эди… Davomini o'qish

Равшанов М. Р. Сравнительно-историческая лексикография и методы ее описания в «Диван лугат ат-турк» Махмуда ал-Кашгари

divan

В данной статье исследуются ономастические проблемы в «Диван лугат ат-турк» Махмуда ибн ал-Хусайн ибн Мухаммад ал-Кашгари, а также слова и термины ономастико-антропонимического характера. По мнению автора, корпус сведений, содержащийся в «Словаре тюркских наречий» и рассмотренный в сравнительно-сопоставительном аспекте, позволяет считать М. Кашгарского основателем сравнительно-исторического языкознания. Davomini o'qish