Ўзи учун китоб ёзадиган одам Ёзувчи бўлмаганидек, дуч келган китобни ўқийдиган одам ҳам Китобхон эмас. Davomini o'qish
Bo'lim: KUTUBXONA
O’zbek va dunyo adabiyoti namunalari
Muhammad Siddiq. Yangi she’rlar
Фарғонанинг қорача шоири, сени биринчи кўриб, машқларингни тинглаганимда қанчалик тез унутишни истаган бўлсам, мана, қуйидаги шеърларинг сабаб хотирамга ўчмас бўлиб муҳрландинг. Ҳурмат билан Жонтемир (Давоми мана бу ерда).
Davomini o'qish
Bekzod O’ktam. G’ayrivoqe’ muhit sarhadlaridagi yolg’izlik
“Бир тушнинг эврилишлари” китоби бошидаги дастлабки ҳикоялар қалбга тиним билмаётган денгиз тўлқинлари янглиғ таъсир этса, “Борхесга мухаммаслар” туркуми сокин, тинч оқимда ўзи билан янги манзиллар сари олиб кетади Davomini o'qish
Zebo Mirzo. Ko‘zlarim ko‘zingda tursin jaranglab…& Men nima uchun yozaman? & Zebo Mirzo «Qaqnus»da she’r o’qiydi
Бугун таниқли ўзбек шоираси Зебо Мирзо таваллуд топган кун
Сўзлар ҳам осмондан тушади, агар кўнглингиз осмонга етган бўлса… Ижод бу Илоҳ билан сирлашувдир. Шеър бу тазарру, кўз ёши, муножот ва ҳатто исён ҳам бўлиши мумкин, кўнглидан енгилган инсон учун. Бироқ бу ҳол шу лаҳзада, шу сонияда Илоҳ ва Инсон қалби ўртасидаги ҳол, сир.
Davomini o'qish
Xurshid Davron. She’rlar & Xurshid Davron «Kaftdagi chiziqlar» va «Hayot va xayol» dasturlarida & Uch kitob
center;»>
Унинг китобларини ўқий туриб, бир фикрга келасиз: У майда ҳиссиётлар куйчиси эмас, у катта туйғулар шоири! (Эшқобил Шукурнинг «Шеърда устоз виждондир фақат» мақоласидан) Davomini o'qish
Gulchehra Asronova. Uch hikoya
Эр-хотин шоҳ бекатга етиб келганларида шивалаб ёғаётган ёмғир хийла забтига олган, ёқа-енглардан дам-бадам совуқ ел суқулиб кириб этни жунжуктирарди… Davomini o'qish
Mirzohid Muzaffar. Zarif Sultoniy va Xotirlash Jasorati haqida
Сукут сақлайлик, дедим ўзимга, ўзларимга. Хотира фақат сукунатдагина намоён бўлади. Унинг беш дақиқалик ёки беш соатлик замон кесимида зоҳирлиги ҳеч нимани ифода этмайди. Айтдимку, ўлим шундай чорасиз бир муаммо: замонни тан олмайди, маконсиз қолдиради сени… Davomini o'qish
Haynrih Hayne. Yoshlik iztiroblari
13 декабрь — атоқли олмон шоири Ҳайнрих Ҳайне таваллуд топган кун
«Ёшлик изтироблари» — буюк олмон шоирини (1797—1836) дунёга танитган «Қўшиқлар китоби»нинг биринчи қисми. Ундаги шеърлар ва балладаларда инсоний дардлар, ошиқона эҳтирослар, сурурий шиддат, латиф мутоибалар гўзал шаклларда, фақат Ҳайнегагина хос бўлган кучли бадиий воситаларда ўз ифодасини топган. Таниқли шоир Абдулла Шер томонидан аслиятдан амалга оширилган таржимада айнан мана шу хусусият ва фазилатлар сақлаб қолинган. Шунингдек, китобдан Ҳайне ижодининг кейинги даврига тааллуқли «Зерафина» туркуми ҳам ўрин олган. Davomini o'qish
Chingiz Aytmatov. Kassandra tamg‘asi & Omonulla Fayzullayev. Yozuvchining ilmiy fantaziyasi & Chingiz Aytmatov «Dunyo adabiyoti» teledasturida
12 декабр — Ардоқли адиб Чингиз Айтматов таваллуд топган кун
…ниҳоят шуни очиқ тан олиш керак: бирон киши томонидан қилинган ёвузлик шу кишининг жисмонан йўқолиши билан, ҳаёти сўниши билан тугамайди, балки генетик ўрмонда азалий уруғ шаклида сақланиб қолиб, эҳтимол бўлмиш икс соатни кутади ва белгиланган вақтда портлайдиган минага ўхшаб ўзини намоён қилади. Davomini o'qish
Chingiz Aytmatov. Nayman ona va manqurt qissasi & «Manqurt» badiiy filmi
12 декабрь — буюк адиб, Турк дунёсининг фахри Чингиз Айтматов туғилган кун
Чингиз Айтматовнинг «Асрга татигулик кун» романидан ўрин олган ушбу ривоят-қисса асар нашр этилиши билан довруқ қозонган, романнинг ўзидан кўра кўпроқ таҳлил этилган эди. Жаҳон адабиётида, айниқса, собиқ шўро империяси ичидаги миллий адабиётларда, энг аввало, шеъриятда Манқурт мавзуси билан боғлиқ йўналиш пайдо бўлган эди. Davomini o'qish
Xurshid Davron. Chingiz Aytmatov.
12 декабрь — Чингиз Айтматов таваллуд топган кун
Мен ҳам турк дунёсининг буюк инсони, атоқли адиб Чингиз Айтматов билан учрашган,суҳбатлашган бахтли одамлардан бириман. Ўшанда (1991 йил бўлса керак) Чингиз Айтматов Туркистон халқлари ассамблеяси раиси сифатида Тошкентга келган, ўша йиллар Шелковичная деб аталган кўчада жойлашган (мустақилликкача ЎзКомФирқанинг, бугунги кунда Ўзбекистон Президенти девони ҳузуридаги) меҳмонхонада жойлашган эди. Чингиз Айтматов билан мени атоқли адибимиз Одил Ёқубов таништирган,таништирганда ҳам осмонга кўтариб, мақтаб, таништирган эди. Davomini o'qish
Umid Bekmuhammad. Yana bormi? Kimlar?!
Гоҳида теварак атрофга назар солиб,инсофу диёнат,меҳру мурувват, саховат камайиб кетаётганига бевосита гувоҳ бўласан.Ёрдам бериш қўлидан келсада,ўзини билмаганга солиш, ўзини ниқоблаб дўст қилиб кўрсатишу ,зимдан пайт пойлаб чоҳ қазувчилар кўпайганига ҳам шоҳид бўлаяпмиз.Айниқса ўзини зиёли сановчи кишилар орасида бунақанги ҳолатлар учраб туриши ғоят афсусланарлидир.Шуларни кўриб, кузатиб “наҳотки инсофу диёнатли зиёли замондошларимиз ҳам камайиб кетаяпти?” деб ўйга толишга мажбурсан. Davomini o'qish
