Muhammad Siddiq. Yangi she’rlar

092 Фарғонанинг қорача шоири, сени биринчи кўриб, машқларингни тинглаганимда қанчалик тез унутишни истаган бўлсам, мана, қуйидаги шеърларинг сабаб хотирамга ўчмас бўлиб муҳрландинг. Ҳурмат билан Жонтемир (Давоми мана бу ерда).
Davomini o'qish

Bekzod O’ktam. G’ayrivoqe’ muhit sarhadlaridagi yolg’izlik

98“Бир тушнинг эврилишлари” китоби бошидаги дастлабки ҳикоялар қалбга тиним билмаётган денгиз тўлқинлари янглиғ таъсир этса, “Борхесга мухаммаслар” туркуми сокин, тинч оқимда ўзи билан янги манзиллар сари олиб кетади Davomini o'qish

Zebo Mirzo. Ko‘zlarim ko‘zingda tursin jaranglab…& Men nima uchun yozaman? & Zebo Mirzo «Qaqnus»da she’r o’qiydi

07   Бугун таниқли ўзбек шоираси Зебо Мирзо таваллуд топган кун

Сўзлар ҳам осмондан тушади, агар кўнглингиз осмонга етган бўлса… Ижод бу Илоҳ билан сирлашувдир. Шеър бу тазарру, кўз ёши, муножот ва ҳатто исён ҳам бўлиши мумкин, кўнглидан енгилган инсон учун. Бироқ бу ҳол шу лаҳзада, шу сонияда Илоҳ ва Инсон қалби ўртасидаги ҳол, сир.
Davomini o'qish

Xurshid Davron. She’rlar & Xurshid Davron «Kaftdagi chiziqlar» va «Hayot va xayol» dasturlarida & Uch kitob

center;»>Ashampoo_Snap_2017.01.18_13h36m40s_003_.png   Унинг китобларини ўқий туриб, бир фикрга келасиз: У майда ҳиссиётлар куйчиси эмас, у катта туйғулар шоири! (Эшқобил Шукурнинг «Шеърда устоз виждондир фақат» мақоласидан) Davomini o'qish

Mirzohid Muzaffar. Zarif Sultoniy va Xotirlash Jasorati haqida

034Сукут сақлайлик, дедим ўзимга, ўзларимга. Хотира фақат сукунатдагина намоён бўлади. Унинг беш дақиқалик ёки беш соатлик замон кесимида зоҳирлиги ҳеч нимани ифода этмайди. Айтдимку, ўлим шундай чорасиз бир муаммо: замонни тан олмайди, маконсиз қолдиради сени… Davomini o'qish

Haynrih Hayne. Yoshlik iztiroblari

02213 декабрь — атоқли олмон шоири Ҳайнрих Ҳайне  таваллуд топган кун

«Ёшлик изтироблари» — буюк олмон шоирини (1797—1836) дунёга танитган «Қўшиқлар китоби»нинг биринчи қисми. Ундаги шеърлар ва балладаларда инсоний дардлар, ошиқона эҳтирослар, сурурий шиддат, латиф мутоибалар гўзал шаклларда, фақат Ҳайнегагина хос бўлган кучли бадиий воситаларда ўз ифодасини топган. Таниқли шоир Абдулла Шер томонидан аслиятдан амалга оширилган таржимада айнан мана шу хусусият ва фазилатлар сақлаб қолинган. Шунингдек, китобдан Ҳайне ижодининг кейинги даврига тааллуқли «Зерафина» туркуми ҳам ўрин олган. Davomini o'qish

Chingiz Aytmatov. Kassandra tamg‘asi & Omonulla Fayzullayev. Yozuvchining ilmiy fantaziyasi & Chingiz Aytmatov «Dunyo adabiyoti» teledasturida

0_1b99d0_694077fb_orig.png12 декабр — Ардоқли адиб Чингиз Айтматов таваллуд топган кун

   …ниҳоят шуни очиқ тан олиш керак: бирон киши томонидан қилинган ёвузлик шу кишининг жисмонан йўқолиши билан, ҳаёти сўниши билан тугамайди, балки генетик ўрмонда азалий уруғ шаклида сақланиб қолиб, эҳтимол бўлмиш икс соатни кутади ва белгиланган вақтда портлайдиган минага ўхшаб ўзини намоён қилади. Davomini o'qish

Chingiz Aytmatov. Nayman ona va manqurt qissasi & «Manqurt» badiiy filmi

055       12 декабрь — буюк адиб, Турк дунёсининг фахри Чингиз Айтматов туғилган кун

Чингиз Айтматовнинг «Асрга татигулик кун» романидан ўрин олган  ушбу ривоят-қисса асар нашр этилиши билан довруқ қозонган, романнинг ўзидан кўра кўпроқ таҳлил этилган эди. Жаҳон адабиётида, айниқса, собиқ шўро империяси ичидаги миллий адабиётларда, энг аввало, шеъриятда Манқурт мавзуси билан боғлиқ йўналиш пайдо бўлган эди. Davomini o'qish

Xurshid Davron. Chingiz Aytmatov.

03212 декабрь — Чингиз Айтматов таваллуд топган кун

    Мен ҳам турк дунёсининг буюк инсони, атоқли адиб Чингиз Айтматов билан учрашган,суҳбатлашган бахтли одамлардан бириман.  Ўшанда (1991 йил бўлса керак) Чингиз Айтматов Туркистон халқлари ассамблеяси раиси сифатида Тошкентга келган, ўша йиллар Шелковичная деб аталган кўчада жойлашган (мустақилликкача ЎзКомФирқанинг, бугунги кунда Ўзбекистон Президенти девони ҳузуридаги) меҳмонхонада жойлашган эди. Чингиз Айтматов билан мени атоқли адибимиз Одил Ёқубов таништирган,таништирганда ҳам осмонга кўтариб, мақтаб, таништирган эди. Davomini o'qish

Umid Bekmuhammad. Yana bormi? Kimlar?!

077     Гоҳида теварак атрофга назар солиб,инсофу диёнат,меҳру мурувват, саховат камайиб кетаётганига бевосита гувоҳ бўласан.Ёрдам бериш қўлидан келсада,ўзини билмаганга солиш, ўзини ниқоблаб дўст қилиб кўрсатишу ,зимдан пайт пойлаб чоҳ қазувчилар кўпайганига ҳам шоҳид бўлаяпмиз.Айниқса ўзини зиёли сановчи кишилар орасида бунақанги ҳолатлар учраб туриши ғоят афсусланарлидир.Шуларни кўриб, кузатиб “наҳотки инсофу диёнатли зиёли замондошларимиз ҳам камайиб кетаяпти?” деб ўйга толишга мажбурсан. Davomini o'qish