Niyazi Misri Büyük Ödülü ölan Özbek Şair Hurşit Davron : “Benim yaratıcı düşüncemi Semerkantın çevresi şekillentirdi.”

2022Özellikle Mirza Babur hakkında “Semerkant hayali” (1989), Sultan Sahibkiran Amir Timurun eşi Bibi Hanim hakkında “Bibihanim kissesi ve ya bitmemiş dastan” (1990), Mirza Uluğbey hakkında “Sahibkiranın Torunu” (1994), Kubraviya mezhebinin kurucusu Hazreti Şeyh Necmiddin hakkında “Şehitler Sultani” (1992) gibi tarihi ve eğitici hikayeler, iki tarihi drama: “Mirza Uluğbey” – “Alğul” (1995) ve “Baburşah Özlemi” (1996) gibi piyesler, “Nevai Arzusu” (1990), “Amir Timur Pirleri” (1995), “Mirza Babur Pirleri” (1996) gibi denemelerı yazdım. Oyunlarım radyo ve televizyonda, özbek tiyatrolarının sahnesinde koyuldu Davomini o'qish

Xurshid Davron. «Qoratog’ daftari» turkumidan & Bahordan bir kun oldin

18 май — Қирим татарлари  она юртларидан қувғин  қилинган кун

    Бундан 73 йил муқаддам айни шундай баҳор кунларида Қирим татарлари бир кечанинг ўзида юк вагонларига ортилиб, олис юртларга олиб кетилди. Aрхивда сақланаëтган ҳужжатларга кўра¸ 1944 йили қиримлик татарларнинг 183 минг 155 нафари бадарға қилинган. Шундан 151 минг 136 нафари Ўзбекистонга жўнатилган. 2009 йили депортациянинг 60 йиллиги нишонланган кунларда Қрим татарлари сургундаги ватанга айланган Ўзбекистондан миннатдорлик рамзи ўлароқ Оқмачитда ҳайкал тикладилар. Davomini o'qish

Uilyam Shekspir. Sonetlar & Natalya Trubinovskaya. Shekspir ro’yolari

Ashampoo_Snap_2017.01.01_22h17m49s_003_.png    26 апрел  — Жаҳон адабиётининг ёрқин сиймоси инглиз шоири ва драматурги Уильям Шекспир  таваллуд топган кун

Буюк инглиз шоири ва драматурги Уильям Шекспир тадқиқотчилар ҳозирга қадар унинг туғилган йилини аниқ айта олишмайди. Бундан ҳам муҳими шуки, аксарият олимлар Шекспир имзоси қўйилган барча гениал асарларни аслида бошқа одам ёзган, деган фикрда… Davomini o'qish

Edit Syodergran. She’rlar

Ashampoo_Snap_2017.03.23_17h26m56s_004_.png   1916 йили Хельсинкида Эдит Сёдерграннинг илк «Шеърлар» («Dikter») деб номланган тўплами нашр этилган. Бу тўпламдаги швед шеъриятига хос бўлмаган янги оҳанг ва шакллар олиб кирган шеърлар фин танқидчилари томонидан салбий кутиб олинади, улар ҳатто шоирани масхара қилишгача боришади. Оқибатда шоира узлатга чекинишни мажбур бўлади. Аммо, танлаган йўли — янги шакллар излаш, хусусан, ижодининг асоси бўлмиш верлибрни ривожлантиришдан қайтмайди. Davomini o'qish

Xurshid Davron. Besh asr — besh lahza mangulik uchun. Bobomizning «Xamsa»siga bag’ishlangan she’r

649 феврал — Ҳазрат Мир Алишер Навоий таваллуд топган куннинг 582 йиллиги 

    Беш аср — беш лаҳза мангулик учун. Ўзбекистон халқ шоири Хуршид Давроннинг 1985 йили Мир Алишер Навоийнинг ўлмас асари «Хамса»нинг 500 йиллигига бағишлаб ёзган шеъри Davomini o'qish

Xurshid Davron. Navoiynoma. IV. Jomiy, Lutfiy va Alisher Navoiy & Porso Shamsiyev. Abdurahmon Jomiy va Alisher Navoiy

04_.png    Алишер Навоий ўзининг жуда кўп асарларида буюк замондошлари Мавлоно Лутфий билан Абдураҳмон Жомийга бўлган ҳурмати ва ботиний эътиқоди ҳақида сўз юритади. Уларнинг сиймосига, ижодига оид фикрлари “Мажолис ун-нафоис”, “Муҳокамат ул-луғатайн”, “Ҳолоти Паҳлавон Муҳаммад”, “Насойим ул-муҳаббат” ва бошқа асарларида мавжудлиги маълум. Davomini o'qish

Xurshid Davron. Navoiynoma. III. Havasning uyg’onishi & Shuhrat Sirojiddinov. Alisherning oilasi, bolaligi

Ashampoo_Snap_2016.12.18_18h38m15s_004_.png    Ёш Алишернинг шеъриятга бўлган ҳаваси жуда эрта уйғонди, болалигидаёқ Шарқ адабиётини қунт билан ўрганди. Оила муҳити болалигидаёқ унда адабиётга зўр ҳавас туғдирган эди. Тоғалари Мирсаид — Кобулий, Муҳаммад Али — Ғарибий етук шоир эдилар. Алишер Навоийлар уйида шоирлар тез-тез тўпланишиб, мушоира қилишар, адабиёт ва санъат ҳақида суҳбатлашар эдилар. Davomini o'qish

Xurshid Davron. Navoiynoma.II. Tavallud & Oybek. Bola Alisher

01_b.png    23 йил аввал — 1996 йилда Ҳазрат Мир Алишер Навоийнинг 555 йиллигига бағишланган ва 10 соатга яқин давом этган мазкур бадиий-мусиқий дастурни Ўзбекистон радиосида Ўзбекистон халқ шоири Хуршид Даврон сценарийси асосида тайёрланган эди. Дастурнинг пайдо бўлиши тарихини мана бу саҳифада ўқишингиз мумкин. Davomini o'qish

Xurshid Davron. Navoiynoma. I. Muqaddima & Dasturning paydo bo’lishi tarixi

01_a.png    1996 йилда Ҳазрат Мир Алишер Навоийнинг 555 йиллигига бағишланган ва 10 соатга яқин давом этган мазкур бадиий-мусиқий дастур  Ўзбекистон халқ шоири Хуршид Даврон сценарийси асосида Ўзбекистон радиосида  тайёрланган эди. Илк маротиба уни 2016 йилда улуғ бобокалонимизнинг 575 йиллиги нишонланганда сайт саҳифасида эълон қилган эдик. Davomini o'qish

Mixail Kuzmin. «Iskandariya qo’shiqlari» turkumidan

Ashampoo_Snap_2018.03.07_15h45m51s_004_.png  Михаил Кузминнинг ижодига жуда катта таъсир қилган воқеа 1895 йилда юз беради: у Мисрга саёҳат қилади. Кейинчалик Италияга ҳам борган шоир бутун ижоди давомида мана шу икки саёҳат таъсирида ижод қилди. Унинг катта адабиётга кириб келиши 1906 йилда нашр этилган биринчи китоби “Искандария қўшиқлари” билан бошланди. Davomini o'qish

O’zbekiston xalq shoiri Xurshid Davron «Men bilgan haqiqatlar» teledasturida

44 Ўзбекистон халқ шоири Хуршид Даврон «Мен билган ҳақиқатлар» теледастурида. «Маданият ва маърифат» телеканали. Теледастур муаллифи ва бошловчи: Гулмира Мусажонова. Davomini o'qish