Xurshid Davron. Sezgi ila anglangan falsafa

004     1968 йили Ясунари Кавабата Нобель мукофотини қабул қилиб олган маросимда сўзлаган нутқини (бу нутқ кейинчалик “Япония гўзаллигидан туғилган” номи остида эссе сифатида эълон қилинган) тўлалигича ўзи мансуб халқ руҳониятининг асоси бўлган қадимий япон шеъриятига бағишлади. Davomini o'qish

Odil Yoqubov. Adib va chin inson.

099

10 июнь — Чингиз Айтматов хотираси куни.

    Бугун Чингиз оғанинг вафот этганига 6 йил тўлади. Буюк адибни хотирлар эканмиз, ишонч билан айтамизки,унинг ижоди инсоният маданий меросининг энг ёрқин саҳифаси бўлиб қолади,унинг номи асрлар оша яшайди. Davomini o'qish

«Dunyo adabiyoti» turkumi: Federiko Garsia Lorka

059
Лорка гарчи 1936 йилгача, яъни ўлимигача дунёдаги таниқли шоир сифатида танилган бўлса-да, ўлими ва унинг атрофидаги мунозара, тадқиқот, оқлаш ва қоралашлар унинг атрофидаги афсоналардан сўнг тириклигида шеърлари етиб бормаган мамлакатлар ҳам шоирнинг китобини қайта-қайта нашр қилдилар. Дунё миқёсида Лорка шахсига ва ижодига қизиқиш унинг ўлимидан сўнг янада авж олди. Davomini o'qish

3 июня — день памяти Назыма Хикмета.

0 50

   Одна из последних встреч, на сей раз с живым Хикметом (но жить ему оставалось недолго), состоялась у Мехти Гусейна в гостинице «Москва»: он ночью позвонил мне, только что прилетев из Турции, просил утром к нему придти, какие-то просьбы – летит домой, не успевает; ездил в Турцию по личному приглашению тамошнего нашего посла (иначе визу не получишь: кто в Турции рискнёт пригласить советского писателя, депутата и прочее?). Явился к Мехти, а у него… Назым, в такую-то рань! Взволнованно слушает рассказ о Турции, закрытой для него, а Мехти не может скрыть радости, он счастлив, в глазах – довольство, первый азербайджанский писатель, побывавший в Турции, говорит взахлёб, на столе разбросаны привезенные турецкие газеты, журналы, книги и, слушая, Назым лихорадочно рассматривает то одну, то другую… Davomini o'qish

Artur Konan Doyl. Mallavoylar uyushmasi. “Sherlok Xolms haqida hikoyalar” kitobidan.

021
22 май — машҳур инглиз ёзувчиси Артур Конан Дойл таваллуд топган кун.

Артур Конан Дойл 1859-йил 22-майда Эдинбургда таваллуд топган. Эдинбург Университетида таҳсил олган. Дойле ёзувчиликдан ташқари физика ва тиббиёт билан ҳам шуғулланган. Адиб ижодини „Сесасса водийсининг сири“ (1879) ҳикояси билан бошлаган. У „Бадарға қилинганлар“ (1893), „Сардор Жерар жасорати“ (1894-95), „Родней Стон“ (1896) тарихий-саргузашт романлар, „Йўқолган дунё“ (1912), „Заҳарланган минтақа“ (1913), „Маракот жарлиги“ (1929) илмий-фантастик асарлар муаллифидир. Davomini o'qish

Tavfiq Fikrat. She’rlar.

001

Саҳифа атоқли турк шоири Тавфиқ Фикрат таваллудининг 145 йиллигига бағишланади.

Турк адабиётининг йирик вакили Ризо Тавфиқ Фикрат (1869-1915)   Эдирнадаги Жисри Мустафопошо қасабасида туғилган. Отаси ўқитувчи Меҳмет афанди, онаси Кавказ черкасларидан Мунира хонимдир.
Талабаликдан ижтимоий ҳаётга фаол аралашган Ризо Тавфиқ 1907 йилдан яширин ҳаракатдаги «Иттиҳод ва тараққий» жамиятига киради. Иккинчи Машрутият (конститутция, 1908) эълони кунларида майдонлардаги нутқлари билан Истанбул халқига танилади, сайловда Эдирнадан миллат вакили этиб сайланади ва Миллат Мажлисида фаолият кўрсатади. Davomini o'qish

Xusrav Shohoniy. Hikoyalar

044
Хисрав Шоҳоний 1968 йили «Амири Кабир» нашриёти сўровномасида ўзи ҳақида шундай ёзган эди: Ўйлашимча, мен жуда бой ва мураккаб ҳаёт йўлига эга инсонман…Келажак биографлари мен ҳақимда нима ёзишни билмай қолмасин деган мақсадда, менинг ижодимни келгусида ўрганишни истаган тадқиқотчиларнинг вазифаларини осонлаштириш мақсадида қуйидаги маълумотларни маълум қилишни маъқул кўрдим: Davomini o'qish

Onore de Balzak. G’oyib bo’lgan durdona.

021

20 май  — жаҳон адабиётининг ёрқин сиймоси Оноре де Бальзак таваллуд топган кун.

Камина “Тафаккур” журнали тавсияси билан Оноре де Бальзакнинг “Ғойиб бўлган дурдона” ҳикоясини мутолаа қилар эканман, турли ўткинчи юмушлар билан банд бўлиб, жаҳон мумтоз адабиётидан узоқлашиб қолганимни ўкинч-ла ҳис этдим. Буюк истеъдоднинг биргина шу ҳикоядаги порлоқ шуълалари бағримни шу қадар жимирлатиб юбордики, нўноқ таржимонлардан бўлишимга қарамай, уни ўзбек тилига ўгирмоққа жазм қилдим. Davomini o'qish

Боль и надежды Рустема Эминова: Цикл «Депортация» (Sürgünlik)

077
18 мая 2014 года исполнится 70 лет со дня депортации крымских татар.

Рустем Эминов родился 13 апреля 1950 года в селе Паркент Ташкентской области. Сюда после депортации в мае 1944 г. попала большая семья Эминовых. В 1953 г. семья Рустема переехала в город Ташкент.
Основная тема полотен Рустема Эминова — депортация. Названия говорят сами за себя — «Иссякший источник», «Помни», циклы «Дорога смерти», «Геноцид»,»Ностальгия»… Эминов работает над картинами вдумчиво и подолгу, порой переписывая сделанное, углубляя и предлагая новые варианты одного и того же сюжета. Художник принципиально отказывается продавать свои полотна («Душа не продается»), надеясь, что со временем эти произведения станут основой будущего Музея депортации.
Davomini o'qish

Adolat va qalamga sadoqat ramzi.

021
Габриел Гарсиа Маркес Колумбиянинг Аракатака шаҳарчасида 1928 йил 6 мартда телеграф ходими оиласида туғилган. Саккиз ёшигача бобоси, истеъфодаги полковник Николас Рикардо Маркес ва бувиси Транкилина Игуаран Котес қўлида тарбияланади. Маркеснинг ёзувчи бўлиб шаклланишига айнан бобоси ва бувиси катта таъсир ўтказган. Бундан ташқари, ёзувчининг ўзи таъкидлашича, унинг тақдирини белгилаб берган учинчи омил — у яшаган муҳит, жонажон шаҳарчаси ҳаётидир. Davomini o'qish

Andrey Voznesenskiy. O’n to’rt yoshda edim & Sirojiddin Sayyid. Voznesenskiy bilan uchrashuv.

1-voznesenkiy12 май — таниқли рус шоири Андрей Вознесенский таваллуд топган кун.

    Атоқли рус шоири Андрей Вознесенский (1933-2010) 1933 йилнинг 12 майида Москва шаҳрида таваллуд топган. 14 ёшидаёқ жаҳон шеъриятининг энг ёрқин сиймоларидан бири ҳисобланган Борис Пастернак назарига тушган. Илк шеърлари 1958 йили газетада босилган. Бу шеърларни ўқиган Пастернак ёш шоирга мактуб битиб » Сиз шеърият майдонига шиддат билан кириб келдингиз» деб олқишлаган эди. Davomini o'qish

Ivan Bunin. Uch hikoya.

89
Мени бир умрга майиб, оқсоқ қилиб қўйган бу воқеа айни навқирон йигитлик чоғимда, олис Иудеяда юз берган эди, − деб ҳикоясини бошлади баланд бўйли, қомати келишган, юзлари сарғимтир, қўй кўзлари ялтираб турадиган, жингалак калта сочлари оқарган киши. Чап тиззаси букилмаганидан у доим қўлтиқтаёқда юрар эди. − У пайтда Ўлик денгизнинг чап қирғоғида − афсонавий Содом ва Гоморрада иш олиб бораётган тадқиқот гуруҳига аъзо эдим, Истанбулда ушланиб қолган шерикларимни кутиб Қуддусда ётардим … Davomini o'qish