Gulbahor Said G’ani. She’rlar.

гулбахор

2 июль -шоира Гулбаҳор Саид Ғани таваллуд топган кун.

   Гап Қўқон ҳақида кетганда, энг аввало, «Қўқон — шоирлар шаҳри» дейишади гап аввалида. Дарҳақиқат,шундай! Қўқон пайдо бўлибдики, унда шеър яшайди.
80-йилларнинг бошида илк марта Қўқонга борганимни эслайман. Мен борган кунимоқ Хон Ўрдасини кўрсатишларини илтимос қилдим. Аммо, Қўқонда бир ҳафта бўлиб, саройни кўрмай қайтганман. Бир мушоирадан иккинчисига, учинчисига…ўнинчисига ўтиб, Қўқон атрофидаги туманларнинг деярли ҳаммасида шеърхонлик қилиб ўрдани кўрмай Тошкентга қайтганман. Деярли бир ҳафта ажойиб шоир  акам — Ҳабибулла Саид Ғани мени ўрдага яқинлаштирмаган. Қайтадиган куним «Хон саройини кўрмадим-да!» деб ўкинганимда, Ҳабибулла ака «Кейинги сафар албатта уни кўраман деб Қўқонга яна келашингиз учун шундай қилдим!» деган эдилар. Davomini o'qish

Hurşid Devran – Ay, Ankara Üstünde Hüzünlü Parlar…

022

Hurşid Devran Özbekistan’ın meşhur şairlerinden. 1989 yılı Uluslararası Mahmud Kâşgarı (Kaşgarlı Mahmud) ödülü, 2009 yılı Uluslararası Kızıl (Altun) Kalem ödülü, 2013 yılı Azərbaycanın Müşfik şiir ödülü sahibi.
20 Ocak 1952 yılında, Semerkand’da doğdu. O ünlü bir Nakşibendi Sūfī Pir’i Ahmet Kazani, (Arapça: مَكهدُمِ اَزَم ال خَسَنِ ال ضَهبِدِ, Mahdum-i A’zam al-Kâsânî al-Dahbidi veya «Makhdūm-i-Azam» tanılır.) soyundan biridir. 1977 yılında Taşkent Devlet Üniversitesinin Gazetecilik bölümünü bitirdi. 1974 yılında Taşkent yayınlarında çalışmaya başladı. Özbekistan’ın en meşhur şairlerinden birisi olarak gösterilen ve modern devrin yetiştirdiği kabiliyetli ediplerden birisi olan Hurşid Devran özellikle tarihî konulardaki şiir, kıssa ve piyesleri ile Modern Özbek edebiyatına güçlü katkı sağlamış ve sağlamaya da devam etmektedir. Hurşid Devran tarihî değerlere ayrı bir önem vermiş Timur, Uluğ Bey, Necmüddin Kübra, Hive, Semerkant, Buhara gibi şeyler üzerinde eser, piyes, belgesel gibi çalışmalar yapmıştır. Hurşid Devran’ın ‘Qadrdon Quyosh’ («Sevgili güneş»), ‘Shahardagi Olma Darahti’ («Şehirde elma ağacı»), ‘Tungi Bog`lar’ («Gecenin Bahçeleri»), ‘Uchib Boraman Qushlar Bilan’ («Кuşlar ile uçmak için»), ‘Tomarisning Ko’zlari’ («(Tomris Hatunnin gözleri»), ‘Bolalikning Ovozi’ («Çocukluk sesi»), ‘Qaqnus’, ‘Dengiz Yaproqlari’ («Denizin yaprakları»), Qirq oshiq daftari» (‘Kırk Âşık Defteri’), ‘Bahardan Bir Kun Aldin’ gibi şiir kitaplarının, ‘Samarqand Hayali’ (1991), ‘Sahibkiran (Amir Timur) Nabirasi’ (1995), ‘Shahidlar Shohi (Şeyh Necmüddin Kübra tuşlari)’ (1998), ‘Bibihanim kissasi’ (2006) gibi kıssa-hikaye tarzı nesir örneklerinin sahibidir. Davomini o'qish

Nodir Jonuzoq: “Kattaroq narsalar yozsam deyman”.

099

“Мен фалон ижодий мактабда тарбия олганман”, деб айтолмайман. Жуда кўп шеърият мактабларида таълим олдим. Символистлар, футуристлар, имажинистлар, модернистлар – ҳамма-ҳаммаси билан танишишга, бир-бирига қиёслашга ҳаракат қилдим. Ҳозир ҳам севиб ўқийдиган шоирларим турлича руҳдаги шоирлар. Уларни фақат битта жиҳат бирлаштириб туради, буям бўлса – истеъдод. Шу ёшга кириб англаб етган ҳақиқатим шуки, қайси услубда ёзилишидан қатъий назар, асарнинг қийматини “…изм”лар эмас, талант кучи белгилайди. Ижодкорнинг характери, эътиқоди пойдевор бўлади. Davomini o'qish

Abduvali Qutbiddin. Yangi «Bor» kitobidan she’rlar.

023     Абдували Қутбиддиннинг далли жунун, ғаройиб афсун булоқларидан сув ичган ман­зумаларидан иборат янги «Бор» китоби, ўзига хос  сайланмаси ҳам кўнглингизга беғубор фараҳлар индиражак, деган умиддамиз.  Унинг янги китобини сизга тақдим этиш билан бирга куни-кеча туғилган кунини нишонлаган севимли шоиримизга янги ижодий ютуқлар тилаб қоламиз. Davomini o'qish

Zohir A’lam. Zarb. Hikoya & Adibning kitoblari.

70
Таниқли адиб Зоҳир Аълам 70 ёшга тўлди. Чин юракдан қутлаймиз!

Адиб, таржимон, публицист, драматург Зоҳир Аълам 1943 йилнинг 23 июнида Тошкентда туғилган. Мактабни тугатгач, кундузлари Тошкент трактор заводида ишлаб, кечқурунлари эса Тошкент Давлат дорилфунунида таҳсил олади. «Ўзбекистон» нашриётида, «Шарқ юлдузи» ойномаларида фаолият кўрсатган. Биринчи китоби — «Бахтли билет» 1972 йилда чоп этилган. «Муқаддима», «Кийик кўзлари» насрий тўпламлари ҳамда «Боёвут», «Майиз атрофидаги гаплар», «Жомбой ҳангомалари» сингари публицистик асарлар муаллифи.  Унинг «Афандининг қирқ бир пашшаси» пъесаси республика театрларида қайта ва қайта саҳналаштирилган ҳамда рус ва болгар тилларига таржима қилинган. Плутархнинг «Искандар Макидунли» асарини ҳамда П. Васильевнинг «Тўсиқ», «Ўлчамлар» каби қиссаларини, рус адиби С. Залигиннинг «Комиссия» романини ўзбек тилига таржима килган. 1980-йилларнинг иккинчи ярмидан ўзбек тилига давлат мақоми бериш, атроф-муҳит ҳимояси ва миллий мустақиллик  эришиш ҳаракатларида фаол иштирок этган.
Истеъдодли адибни муборак ёши билан самимий табриклаймиз ва узоқ умр,янги асарлар ёзишини тилаб қоламиз.
Davomini o'qish

Стихи Хуршида Даврона в переводах Шамшада Абдуллаева

012
Стихи Хуршида наполнены душевной чистотой, читая их, обретаешь духовную бодрость. Этому способствует и особенность его творчества: он может искренне и просто возвысить свои сыновние чувства к родному краю, слиться с природой, почувствовать свое родство с каждой былинкой, с каждым кустиком, цветком, услышать в шелесте травы «древний напев молодого дождя…» ( Из предисловие к стихам Хуршида Даврона. Москва: «Молодая гвардия».1982). Davomini o'qish

O’rinboy Usmon. Safo chig’irig’i. Qissa.

01

Ӯзидан беш-олти ёш катта, мактабда оддий муаллим бӯлиб ишлаган одамнинг айтаётган ҳар бир сӯзига ҳужжат келтириб гапириши Ниятбекнинг ақлини танг қилиб қӯйди. Кӯз олдига гоҳ олов қайчи келиб, одамларни ӯзлари қилмаган нарсаларга буюрадиган хатибларнинг лабларини кесар, зум ӯтмай, кесиб олинган лаблар ӯрнига бошқаси ӯсиб чиқар, олов қайчи яна шартиллатиб кесишга тушарди, гоҳ дарёда сузиб бориб, қирғоқда ӯтирган атрофи тӯла тош инсоннинг олдига етиб борганда, очилган оғзига тиқилган тошни бӯғзи-дан ӯтказиб юбораётган, яна сузиб кетиб, лекин узоққа бора олмасдан қирғоққа қайтиб, тош ютаётган судхӯр келарди… Davomini o'qish

Vaqtga mag’lub bo’lmaylik (Adabiyotshunos olim Ibrohim Haqqul bilan suhbat).

077
Файласуфларнинг умумий эътирофи бўйича олам уч нарсанинг бирлигидан иборат. Булар: борлиқ, тушунча ва ҳаракат. Борлиқни билишнинг бош йўли ва яккаю ягона асоси – ҳаракат. Бироқ, ҳаракатни фикр, хусусан, тушунча бошқармаса, ундан бир натижа кутиш хатодир. Шунинг учун фикр одами ҳаракатсизликка кўнолмаганидек, том маънодаги ҳаракат кишиси ҳам фикрсизликка таслим бўлмайди. Аслини олганда, тушунчанинг ўзи ҳам бир ҳаракат. Назаримда, бугунги ўзбек зиёлисида бу ҳаракат негадир сусайиб кетди.
Агар тафаккур ва тушунча инсонни маънан янгилаш ва ўзгартиришга йўл очса, руҳий ҳаракат уни ўз “мен”ининг тор қобиғидан қутқазиб, чексизликка олиб чиқади. Ижодкор ўз моҳиятини ана шу чексизлик ва сўнгсизликда идрок айлаш даражасига юксалса, ҳаётдаги энг қийин ва энг зарур муаммони ҳал қилишга эришган бўлади. Ана шундай мақомга кўтарилган қалам соҳибигина омма савиясининг ўзгаришига таъсир кўрсатувчи фикрни айтиши мумкин.
Davomini o'qish

Salim Ashur. Muhabbat kitobi. She’rlar va doston.

salim-ashurСалим Ашур.Муҳаббат китоби: шеърлар ва достон. Тошкент, Ғафур Ғулом номидаги нашриёт-матбаа ижодий уйи. 2012. 396 бет / Salim Ashur.Muhabbat kitobi: she’rlar va doston. Toshkent, G’afur G’ulom nomidagi   nashriyot-matbaa ijodiy uyi. 2012. 396 bet

Таниқли шоир Салим Ашурнинг «Муҳаббат» деб номланган янги китобига севги мавзуидаги сара шеърлари ва «Атиргул» достони жамланган. Бугун сизни ушбу китоб ҳақидаги маълумот ва тўпламга кирган айрим шеърлар билан таништирамиз.
Davomini o'qish

Nazar Eshonqul. Ikki hikoya & Ibrohim Haqqul. Evrilish tovushi

004     Одатда, рамзий-мажозий ифодаларда сеҳрли бир хусусият бўлади. Шунинг учун улар хаёл ва виждонни ҳаракатга келтириб, юксак руҳ билан алоқага чорлайди. Бу хусусият “Баҳовуддиннинг ити” учун ҳам хосдурки, буни ёзувчининг асосий бир муваффақияти ўлароқ баҳолаш лозимдир. Мен бу ўринда ҳикоянинг маъно-мазмунини гапириб ўтирмайман. Чунки уни кўпчилик бир хилда тушуниб, бир йўсинда қабул қилолмаслигига ишонаман. Айни пайтда ўзликни англаш лаёқати бутунлай сўнмаган, жамият ва инсон муносабатларига мустақил нигоҳ ташлай оладиган ҳар бир киши унга бефарқ қололмаслигига ҳам шубҳам йўқ. Davomini o'qish

San’at qalb va ruhni qutqaradi. Yozuvchi Nazar Eshonqul bilan suhbat

05

    Бугун янгиланиб бораётган ўзбек адабиётининг  эътиборли вакили, ҳар бир янги асари  интизорлик билан кутилган ёзувчи ва киносценарист   Назар Эшонқул 50 ёшдан ҳатлаб,  51 ёшга тўлган кун. Шу қутлуғ кун билан адибни самимий табриклаймиз, қаламиига қувват тилаб, ундан янги асарлар кутиб қоламиз. Davomini o'qish

Azam Rahim. Rangin lahzalar (Shavkat Rahmon she’riyatiga chizgilar)

084
Сиз ҳам ўша лаҳзада ранглар жилвасига эврилгингиз келиб қолади.Лаҳзаларга дўнган сўзнинг ўктамлиги улуғворлиги ва айни пайтда оҳорийлиги сизнинг шаштингизга янада шашт қўшади. Шаштингиз шиддатидан туғилган маъсулият ўзини улкан сўз ва улкан лаҳза олдида жуссаси нақадар кичкина эканлигини ҳис қила бошлайди. Лекин шундай бўлса ҳам эврилинг. Адашмайсиз. Лаҳзалар ҳикоясидаги сўнгги сўз ҳам кўнглингизни орзиқтиради. Ишонгингиз келади. Ишонинг! Davomini o'qish