Современники о Чингизе Айтматове

08

   По данным ЮНЕСКО, Чингиз Айтматов является одним из самых читаемых авторов современности. Его назвали классиком литературы ещё при жизни. Романы Айтматова переведены более чем на 176 языков и изданы в 128 странах мира тиражом более 100 миллионов экземпляров. Davomini o'qish

Chingiz Aytmatov. Baydamtol sohillarida

087

Пишқириб, қутуриб оқаётган дарё ўзини қўйишга жой тополмай, дара бўйлаб шовқин соларди. Қош қорайиб қолган бўлса-да, аҳён-аҳёнда ўркач-ўркач ваҳимали қора тўлқинларнииг жон-жаҳди билан қирғоқ томон ташланишини кўриш мумкин эди. Шиддаткор тўлқинлар куч билан тошларга урилар ва парча-парча бўлиб, яна шовуллаганича қайтиб кетарди. Davomini o'qish

Umid Bekmuhammad. Jallodga tayangan amir.

055

Жаллод Хайс бугун шунчалар тиним билмай ишладики, ҳатто пешонасининг терини ҳам зўрға артишга улгурарди. Негаки унга Бухоро амири Музаффархон Ҳисор вилояти ва тоғли жойларда кўтарилган исёнларни бостирганидан кейин асир олинган минг киши нинг бошини бир кунда танасидан жудо қилишни топширганди… Davomini o'qish

Naapet Quchak. She’rlar

anor

Наапет Қучақ (туркча Қучоқ сўзидан) нинг ҳаёти ва фаолияти ҳақида бирон бир ишончли маълумот сақланиб қолмаган. Ривоятларга кўра,у ХV асрнинг охири ва XVI асрнинг бошида Усмонлилар давлати шарқида — Ван ўлкасида Аччиқ кўли яқинидаги Хараконис деган қишлоқда туғилган. Наапет Кучак ўша даврда турк бахши шоирлари — ошиқлар (ашуклар) анъанаси йўлида ижод қилган, янада аниқроқ айтсак,туркий халқлар фолклори таъсирида арман шеъриятида ҳам пайдо бўла бошлаган ҳайран — тўртликлардан иборат шеърлар ёзган. Турк ва армани тилида баробар шеър ёзган.
Davomini o'qish

Мухаммад Риза Агахи. Газелы и рубаи

12

К 205-летию со дня рождения поэта

Агахи был поэтом, историком и переводчиком. Он составил диван своих стихов под названием «Та’виз ал-ашикин», который в нескольких списках дошел до нашего времени и включает в себя газали, мухаммасы, мусаддасы, мусамманы, рубаи, муамма, таржи’банды, мустазады, маснави, касыды, тарихи на языках узбекском и фарси. В 1882 г. его диван был издан литографским способом в Хиве. С фарси на узбекский язык он перевел «Гюлистан» Са’ди, «Йусуф ва Зулайха» Абд ар-Рахмана Джами, «Хафт пайкар» Низами, «Шах ва Гада» Хилали, «Зубдат ал-хикайат» Мухаммад Вариса, «Кабус-наме» Кайбдуса, «Мифтах ат-талибин» Махмуд бен Шайх Али бен Имад ад-Дина Гидждувани, «Ахлак-и Мухсини» Хусайна бен Али Кашифи, «Та’рих-и джаханкуша-йи Надири» («Та’рих-и Надири») Мухаммад Махди Астрабади бен Мухаммад Насира, вторую половину второго тома, третий и седьмой тома «Раузат ас-сафа» Мирхонда и многие другие сочинения. Davomini o'qish

Umid Bekmuhammad. Ogahiyning ogohligi

065

Муҳаммад Ризо Огаҳий таваллудининг 205 йиллиги олдидан

Зийрак нигоҳ билан теварак-атрофни кузатувчи Ҳерман Вамбери 1863 йили Хоразмга келганида Огаҳий билан танишгани ҳақида ёзганди.У ўзининг «Ўрта Осиёга саёҳат» асарида , » Мен Хивада икки оға-ини билан танишдим.Бири Мунис — аъло поэмалар ёзган. Иккинчиси—мироб..Огаҳийдир», дея таъкидлайди. Аслида Вамбери Огаҳий билан учрашиб, Муниснинг асарлари билан танишганди. Davomini o'qish

Galina Serebryakova xonadonidagi suhbat

03

Хоразмлик журналист Абдулла Юсупов 1979 йил ноябрининг ёмғирли кунида Серебрякова билан учрашганида собиқ иттифоқда адибанинг номи анча машҳур, асарлари хорижий тилларга таржима этилган, қайта-қайта босилиб турган давр эди.Афсуски, бир йил олдин бўлган автоҳалокат боис Галина Иосифна ногирон бўлиб қолган эди. Хўш, Абдулла Юсупов қандай қилиб Серебякова ҳузурига бориб қолган, уни учрашишига туртки бўлган нима эди? Davomini o'qish

S.N. Sergeev-Senskiy. Yolg’iz ayol

009

Менинг хонамга девор-дармиён худди шундай энсизгина, бир деразали хона мавжуд бўлиб, унда бўйи пастак, ориққина, ўттиз ёшлардаги юзлари захил жувон истиқомат қиларди. Унинг туриш-турмушина кузатиш мен учун ҳеч қийинчилик туғдирмасди. Иккала хонани тахталардан қилинган юпқагина девор аждратиб турар, ҳар икки тарафдан елимланган гулқоғозлар эскилик ва бошқа сабаблар туфайли кўп жойлари девордан кўчиб, азбаройи юлиб ташланмаганлиги боисидан жойларида омонат осилиб турарди. Ана шудай омонат парчалардан бири девордаги тангадек туйнукни тўсиб турган бўлиб, гулқоғозни кўтариб, бир кўзни қадаганимча қўшни хонанинг кичкина бир қисмини бемалол кузатишим мумкин эди Davomini o'qish

Ibodat Rajabova. Yangi she’rlar

021

Ибодат Ражабова шеърларида тарих, қадим Бухоро қадамжолари, жинкўчалари, асрорлари тилга киради гўё. Уларни ўқишга қодир саводингиз бўлмаса, англолмай хижолат тортасиз. «Бухоро кўчалари», «Варахша», «Эски қалъа манзаралари», «Рўдакийни соғиниб», «Афросиёб сўзи», «Наршахий туғилган қалъада», «Чўли Ироқ», «Кумушкент» «Вардонзе қалъаси ҳақида кичик бир достон», «Чорминор», «Чорбакр бораман» каби шеърлари сизни Бухорои шариф бўйлаб кездиради, юрагингизда юрт меҳрини ғулувга келтиради. Davomini o'qish

Eshqobil Shukur. Uch ko’za xazina

033

Йўлда менга бир йўловчи ҳамроҳ бўлди. Гурунг яхши-да, дунёнинг бу буржидан кириб, нариги буржидан чиқдик. Лекин шунча гурунглар ичида ҳамроҳимнинг битта ҳикояси хотирамга ўрнашиб қолди. Келинг, бу воқеани сизга унинг ўз тилидан сўзлаб берай. Ахир, сўз тилдан тилга кўчади, меҳр дилдан дилга. Davomini o'qish

Альбер Камю. Нобелевские речи

090

   Один восточный мудрец всегда просил в своих молитвах  Аллаха, чтобы тот милостиво избавил его от жизни в интересное время. Поскольку мы не мудрецы, бог нас от этого не избавил, и мы живем в интересное время. Во всяком случае, оно не позволяет нам терять к нему интерес. И современным писателям это известно. Когда они говорят, их критикуют, на них нападают. Когда же они из скромности умолкают, вокруг только и говорят что об их молчании, шумно порицая их за него. В этом оглушительном гомоне писатель не может больше рассчитывать на уединение, где никто не спугнет дорогие ему мысли и образы. До сих пор воздержание от слова, худо ли, бедно ли, всегда было возможным в истории человечества. Тот, кто не одобрял, имел возможность смолчать или заговорить о другом. Сегодня все изменилось, и даже молчание кажется подозрительным. Davomini o'qish

Alber Kamyu. Ikki falsafiy esse

Ashampoo_Snap_2016.10.07_17h25m28s_005_.png7 ноябрь — Жаҳон адабиётининг ёрқин вакили Альбер Камю таваллуд топган кун

Биз — инсонлармиз. Озод юракларнинг адоқсиз соғинчини қондириш бизнинг бурчимиздир. Нимаики тилка-пора қилинган бўлса, уни қайтадан бутлаш, бўлакларга ажралган бўлса, бирлаштириш, очиқдан-очиқ адолатсиз дунёда баҳоли қудрат адолат мезонини ўрнатиш, аср хасталиги билан заҳарланган халқларда бахт-саодат рўёбига ишонч уйғотишимиз лозим. Албатта, бу фавқулодда, киши қўлидан келмайдиган иш. Аммо шуни ҳам унутмайликки, узоқ йиллар зўр бериладиган саъй- ҳаракатни талаб қилувчи мақсадларни ҳам ҳамиша киши қўлидан келмайдиган ишлар деб ҳисоблашган. Davomini o'qish