Хондамирнинг “Макорим-ул-ахлоқ” асарида Шайх Бахлул Навоийнинг “улуғ биродари”, яъни катта акаси-оғаси эканлиги таъкидланганди. Бу тўғрида Алишербек ҳам ўзининг “Мажолис-ун-нафоис” асарида Бахлулбекни “фақирнинг ( яъни Алишер Навоийнинг –У.Б.) оғаси “ дея ёзиб ўтганди. Маълумки, манбаларда ва шоҳона фармонларда Навоий ҳам “Амир Низомиддин Алишер” дея, шунингдек Бахлулбек ҳам шу нисба билан номланган, яъниким, Низомиддин мартабаси оилавий бўлган. Навоий қаламига мансуб “Мажолис-ун нафоис” асаридаги бешинчи фасл Шайх Бахлулбек тўғрисидадир. Унда оғасининг “Султон Соҳибқирон Бойқаро давлатидин Хоразм тахтида ҳукумат қилиб, аморат девонида муҳр босганлиги”, кейинги даврларда, хусусан 1497-98 йилларга келиб бўлса давлат ишларидан четлашиб, гўшанишинлик-истеъфо ихтиёр этганлиги ёзилган. Davomini o'qish
Bo'lim: Alisher Navoiy hayoti va ijodi
Buyuk mutafakkir Alisher Navoiy haqida
Umid Bekmuhammad. Navoiy va musiqa.
Абдурауф Фитрат “ Ўзбек мумтоз мусиқаси ва унинг тарихи” асарида ўтмишда яратилган куйлар, мусиқа назарияси ва ижрочилиги бўйича фикр юритаркан, халқ орасида кенг тарқалган “Қари Наво” куйи ҳақида шундай ёзади: “ Бу куйнинг жуда эски бир куй экани ҳар томонда сўйланиб турур.Эшитганимизга кўра Фарғонада ҳам “Қари Навоий” исмли эски бир куй бор.Тошкент мусиқачилари бу куйни “Қари Наво” дерлар.Бироқ бу исм янглишдир.Алар шул “қари Навоий” исмини бузиб олғонлар.Бухоронинг эски мусиқашунослари орасида бу куйни Навоий асари бўлғони сўйланадир.Мана шу маълумотлардан сўнг “Қари Навоий “ куйининг Алишер Навоий асари бўлғони эҳтимоли кучланиб қоладир”. Davomini o'qish
Ali Şir Nevai — Asya’nın Kandilleri.Film
Ali Şîr Nevâî, Türkçeyi yüksek bir sanat dili halinde işlemeye çalışan, bu görüşü savunan ve Türk diline değer kazandıran üstün bir bilgin ve devlet adamıdır.1441’de Herat’ta doğdu. Babası Timur’un meliklerinden Sultan Ebû Said’in veziri Kiçkine Bahşi idi. Ali Şîr Nevâî’nin ilk eğitimini babası verdi. Daha sonraki eğitimine Horasan ve Semerkant’ta devam etti. Sultan Hüseyin Baykara ile okul arkadaşı idi. Hatta okurken unutmamak üzere sözleşmişlerdi. Davomini o'qish
Shuhrat Sirojiddinov. Alisherning yoshlik yillari.
Бу яқин йилларда мен улуғ мутафаккир бобомиз ҳаёти ва фаолиятини ўрганишга бағишланган Шуҳрат Сирожиддиновнинг «Алишер Навоий. Манбаларнинг қиёсий-типологик,текстологик таҳлили» китобидек мукаммал илмий ишни ўқимаган эдим. Мутолаа давомида китоб узоқ йиллик меҳнат машаққати самараси сифатида дунёга келганини англадим. Davomini o'qish
Xurshid Davron. Hazrat Mir Alisher Navoiyga bag’ishlov.
3 январ — Ҳазрат Мир Алишер Навоий хотираси куни
3 январь улуғ бобомиз хотирасини ёд этиш куни тарзида бугунги авлодлар учун анъанага айланишини жуда жуда истардим. Оиласи ва фарзанди бўлмаган Алишер Навоийнинг меросчилари,ҳар қадамда мақтаниб юрганимиздек,маълум маънода,унинг фарзандлари эканмиз, бобомиз хотирасини ёд этиш ва авайлаш бизнинг маънавий бурчимиз ва буюк ватандошимиз олдидаги қарзимиздир. Davomini o'qish
Shuhrat Sirojiddinov. Navoiy Astrobodga surgun qilinganmi?
Алишер Навоийнинг ҳаёти ва ижодий фаолияти ҳақида қанча кўп билсак, шунча камдай туюлаверади. Бу улуғ бобокалонимизга бўлган улкан қизиқиш ифодаси бўлса керак. Қолаверса,менинг назаримда,Алишер Навоий ҳаёти,шахсияти ҳали тўлиқ очилмаганча қолмоқда. Адабиётшунослар буюк мутафаккирнинг ижоди ва сиёсий фаолиятига кўпроқ эътибор берадилар. Аммо,бобомизнинг инсоний табиати, инсоний фазилатлари ,аниқроғи характери (феълу атвори) қандай бўлгани сирлигича қолиб кетмоқда. Davomini o'qish
Shuhrat Sirojiddinov. Manba mantiqiy mushohadani talab qiladi.
“Ҳақиқат – нисбий” деган улуғ ҳикмат бор. Тасаввуфда мутлақ ҳақиқат фақат битта – ягона парвардигор борлиги ва борлиғидир, дейилади. Уни англаш ва идрок этиш ҳақиқатга эришувдир. Буни аксиома деб қабул қилсак, унда биз билган-билмаган барча мутафаккирларнинг ҳақиқатнинг нисбийлиги ҳақидаги қарашлари асос-эътибори билан изланиш босқичларидаги кайфиятларига тааллуқлилиги аён бўлади. Илм – инсон миясига жойланган “ирфон махзани”. Унинг тилсимлари илмий изланишлар, баҳслар, ўқиб-ўрганиш сирасида очилади. Шундай экан, “ҳақиқат – баҳсларда туғилади”, деган ҳикмат ҳам бежиз дунёга келмаган. Davomini o'qish
Ibrohim Haqqul. «Qaro ko’zum kelu…» Bir bayt tahlili
Навоийнинг ижод йўли, энг аввало, Кўнгул ва Руҳоният йўли. Навоий ҳаётга кўнгил нигоҳи билан назар ташлар экан, маъно, туйғу, таассурот, тасвир – ҳамма-ҳаммасини ё дард, ё изтироб ёки ҳолат орқали албатта кўнгилга боғлайди. Унинг “Не назмки ўтлуғ кўнгулдин чиқардим…” дейиши ҳам шунчаки гап эмасди. Davomini o'qish
Alisher Navoiy. Mukammal asarlar to’plami.20 tomlik.T. 6.Xazoyin ul-maoniy: Favoyid ul-Kibar
Mukammal asarlar to’plami.20 tomlik.T. 6.Xazoyin ul-maoniy: Favoyid ul-Kibar / Мукаммал асарлар тўплами. 20 томлик. Т.. 6. Хазойин-ул маоний: Фавойид ул-кибар
Muallif: Alisher Navoiy / Алишер Навоий
Nashrga tayyorlagan: Hamid Sulaymon
Mas’ul muharrir: S.Mutallibov
ISВN 5—648—00463—X (т. 6); ISBN 5—648—00150—9
Nashriyot: Т.: «Fan», 1990.Varaqlar soni: 568
Alisher Navoiy. Mukammal asarlar to’plami. 20 tomlik. T. 5. Xazoyin ul-maoniy: Badoe’ ul-Vasat
Mukammal asarlar to’plami.20 tomlik.T. 5.Xazoyin ul-maoniy: Badoe’ ul-Vasat / Мукаммал асарлар тўплами. 20 томлик. Т.5. Хазойин ул-маоний: Бадоеъ ул-Васат
Muallif: Alisher Navoiy
Nashrga tayyorlovchilar: Hamid Sulaymon,F.Sulaymonova
Mas’ul muharrir: S.Mutallibov
ISВN 5—648—00462—1 (т. 5)
ISВN 5—648—00150—9
Nashriyot: Т.: «Fan», 1990. Varaqlar soni: 544
Alisher Navoiy. Mukammal asarlar to’plami. 20 tomlik. T. 4. Xazoyin ul-maoniy: Navodirbush-shabob
Muallif: Alisher Navoiy / А л и ш е р Н а в о и й
Mas’ul muharrir:Porso Shamsiyev / Порсо Шамсиев
ISВN 5—648—00150—9
Nashriyot: Т.: «Fan», 1989, varaqlar soni: 560 Davomini o'qish
Alisher Navoiy. Mukammal asarlar to’plami. 20 tomlik. T. 3. Xazoyin ul-maoniy: G’aroyib us-sig’ar
Muallif: Alisher Navoiy / А л и ш е р Н а в о и й
Mas’ul muharrir:Porso Shamsiyev / Порсо Шамсиев
ISВN 5—648—00151—7 (т. 3)
ISВN 5—648—00150—9
Nashriyot: Т.: «Fan», 1988, varaqlar soni: 616