Тангрилар томонидан берилган жазо ҳукмига кўра, Сизиф зил-замбил харсангни тоғ чўққисига думалатиб чиқишга маҳкум эди. Сизиф харсангни чўққигача думалатиб, олиб боради. Тош эса чўққидан пастга, ўз оғирлиги сабаб тушиб кетаверади… Davomini o'qish
Bo'lim: Jahon adabiyoti va madaniyati
Jahon adabiyoti namunalaridan tarjimalar
Abay. Yurak amri bilan. “Qora so’z” asaridan
10 август — Атоқли қозоқ шоири Абай Қўнонбоев таваллуд топган кун
Куч, Ақл ва Юрак қай биримиз инсонга кўпроқ керакмиз, дея баҳслашиб қолишибди. Улар бир фикрга келиша олмасликларига амин бўлиб, бу масалани ечиш учун ёрдам сўраб Билимга мурожаат этишибди. Davomini o'qish
Gratsia Deledda. Shoirning uyi
Қачонлардир марҳум шоирга қарашли бўлган уйнинг бурунги эгаси токи ҳаёт экан, доим ҳам учрайвермайдиган, аммо таъби нозик, таъсирчан меҳмонлар ҳар сафар мамнуният ичра ушбу масканга қадам ранжида қилишарди. Негаки бу янглиғ қадамжонинг соҳибу қўриқбони худди ўзини йўқлаб келишгандек уларни лутфу навозиш ила хушхандон қарши олар, бирин-кетин ҳамма эшикни очиб, инжа бир аниқлик билан бурчак-сурчакларни, шоир ҳаётига дахлдор ҳар турли буюмларни кўрсатиб чиқарди… Davomini o'qish
Ibrohim Saidov. Osmon va yer farzandi & Antuan de Sent-Ekzyuperi. Kichkina shahzoda. Radiospektakl
31 июл — Антуан Де Сент-Экзюпери хотираси куни
Антуан де Сент-Экзюперидан, сиз учун қайси бири муҳимроқ – учувчиликми, ёзувчиликми, деб сўрашганда: “Буларнинг иккисини қандай қилиб ажратиб кўрсатиш, боз устига, бир-бировига қарши қўйиш мумкин, тушунмайман. Мен учун учиш ва ёзиш – бирдай иш. Ҳамма гап – инсоннинг талпинишида, ўзлигини топишида. Учувчи ва ёзувчида ўзаро мутаносиблик мужассам. Иккиси ҳам дунёни бир хил кўради, бир хил англайди”, дея жавоб қайтарган экан…
Davomini o'qish
Antonio Machado. She’rlar
26 июль — Таниқли испан шоири Антонио Мачадо таваллуд топган кун
Таниқли испан шоири Антонио Мачадо шеърияти халқ қўшиқчилик анъаналари билан чамбарчас боғлиқлиги билан сафдошлариникидан ажралиб туради. Davomini o'qish
Vasiliy Shukshin. Ikki hikoya: Tanqidchilar & Qariya qanday jon berdi?
25 ИЮЛЬ — ВАСИЛИЙ ШУКШИН ТАВАЛЛУД ТОПГАН КУН
Бобо етмиш уч ёшда, Петка эса ўн учга кирганди. Бобо шарттаки ва асабий эди, қулоғи оғирлигидан азоб чекарди. Петка ёшига қараганда мустақил, новча, уятчан ва ўжар эди. Улар дўстлашиб қолгандилар… Davomini o'qish
Matsuo Basyo (Basho). Xokkular
Хокку (хайкай, хайку) Матсуо Басё (Башо) «фуэки рюко» деб атаган, таржимаси «мангу ва ўтадиган» ёки «ўзгармас ва оний» деган маънони билдирган ижодий амал асосида яратилади. Басёнинг фикрича «ҳақиқий хокку ўзида икки унсурни мужассам этмоғи шарт: биринчидан, таассуротнинг оний ва доимийликка дохил бўлиши; иккинчидан, таассурот фақатгина ўз манбаи бўлмиш лаҳза ёки ҳодисага хос бўлиши талаб этилади. Davomini o'qish
Yevgeniy Yevtushenko. She’rlar & Vatanga muhabbati bo’lmagan shoir — shoir emas
18 июл — Машҳур рус шоири Евгений Евтушенко таваллуд топган кун
Ҳар қандай одамнинг биринчи муаллими унинг ҳаётий тажрибасидир. Аммо, бу тушунча доирасига биз фақат инсоннинг «ташқи» таржимаи ҳоли эмас, шу билан бирга китоб орқали инсоният тажрибасини ўзлаштиришига асосланган «ички» таржимаи ҳоли ҳам киришини тушунишимиз лозим. Davomini o'qish
Ikrom Otamurod. Jahon she’riyatidan tarjimalar
Икром Отамурод ижодида таржимачилик ҳам катта ўрин эгаллаган. У Блез Сандрар, Маҳмуд Дарвиш, Муин Бсису, Уолт Уитмен, Пабло Неруда, Ўлжас Сулаймон, Евгений Евтушенко ва яна бир қатор жаҳон шеъриятининг етук намояндалари шеър ва достонларини ўзбек тилига таржима қилган. Davomini o'qish
Jorj Oruell. Molxona yoxud hayvonlar xo’jaligi haqida g’aroyib qissa.
25 июнь — Жорж Оруэлл таваллуд топган кун
Шўро империяси ҳудудида «қайта қуриш» жараёни бошланган,тоталитар тузумга асосланган ёпиқ жамиятда, айниқса,узоқ йиллар давомида тилсиз ва сақов совет матбуотида жонланиш пайдо бўлган йиллар эди. Биздаям матбуот ҳаёти қайнаган, биргина «Ёш куч» журналининг ойлик тиражи бир миллионга етиб қолган, ҳозир соғинч билан эслайдиган, жўшқин мавсум авжида эди. Davomini o'qish
Sharl Lui de Monteskyo. Hikmatlar
Сиёсий эркинлик хоҳлаганча иш тутиш дегани эмас. Эркинлик қонун йўл қўйган ҳар қандай ишни бажариш ҳуқуқи билан белгиланади. Агар фуқаро қонунда тақиқланган ишга қўл урса, эркинликдан маҳрум бўлади. Davomini o'qish
Jaloliddin Rumiy. Ma’naviy Masnaviy. Birinchi kitobdan hikoyatlar & Nodira Afoqova. Insoniyatning so’z osmonidagi me’roji
Агарда инсоният тарихида яратилган шу каби жамийки улуғвор китобларни бир халққа қиёсласак, Жалолиддин Румийнинг “Маснавий”си уларнинг султони;
– уларни султонга қиёсласак, “Маснавий” – шу султоннинг тожи;
– уларни тожга қиёсласак, “Маснавий” – шу тожнинг гуҳари шарифидир. Davomini o'qish

