Ўзбек адабиёти тарихининг забардаст тадқиқотчиси Абдурашид Абдуғафуровнинг Алишер Навоий, Заҳириддин Муҳаммад Бобур, Муқимий, Фурқат, Огаҳий ва бошқа ижодкорлар тўғрисидаги ўнлаб китоблари, юзлаб мақолалари адабиётшунослигимиз тарихида сезиларли из қолдирган. А.Абдуғафуров меҳнатсевар, ўта синчков, толмас тадқиқотчи эди. У ўзбек адабиёти тарихининг дунё миқёсида ўрганилишини кузатишга ҳаракат қиларди. Davomini o'qish
Bo'lim: Alisher Navoiy hayoti va ijodi
Buyuk mutafakkir Alisher Navoiy haqida
Otaga qarshi isyon yoxud shahzoda Badiuzzamon qismati.
Султон Ҳусайн Бойқародек подшоҳнинг бу тўнғич ўғли барча темурий шаҳзодалар каби тожу тахтга ниҳоятда ўч эди. Унинг ўз отасига қарши бош кўтариб исён оловини ёққанлиги, мамлакат, юрт бошига ғоят катта ташвиш ва таҳлика туғдиргани маълум. Ота-бола ўртасидаги ушбу беҳуда ихтилоф ва низо туфайли ҳисобсиз қонлар тўкилди, кўпгина ёш йигитлар умри хазон бўлди (Бу мавзуда мана саҳифада ҳам ўқинг). Davomini o'qish
Xurshid Davron. Navoiy kimdir? Turkmi? Chig’atoymi? O’zbekmi?
Айтишим лозимки,ҳозир, бу ёзувларга киришишдан олдин, бор-йўғи бир кун олдин (ҳали Темур оғанинг ёзмишларидан бехабарлигимда) Озарбайжоннинг янги чиқажак «Китобчи» нашри томонидан берилган саволларга жавоб ёзарканман, «Сиз учун аъанавийликнинг асоси нима?» деган саволга » Мен учун аъанавийликнинг замини, энг аввало, туркий тилим ва халқим руҳининг бир қисми бўлмиш юрагимдир» деб жавоб ёзганимни эсладим. Davomini o'qish
Gadoiyning forscha g’azali.
Фахрий Ҳиротий “Радойиф ул-ашъор” (“Радифдош шеърлар”) баёзида XV аср форс-тожик тилида ҳам шеърлар ёзиб, маълум эътиборга эга бўлган ижодкорлар рўйхатини тузиб, ғазалларидан намуналар келтирган. Ушбу асар ЎзР ФА Абу Райҳон Беруний номидаги Шарқшунослик институти қўлёзмалар фондида 7695 инвентарь билан сақланмоқда. Асарнинг 4-б саҳифасидаги мундарижа қисмида “Мавлоно Гадоий қуддисия сирруҳу” тарзида номи келтирилган ва 46-б саҳифада эса, Гадоийнинг беш байтли ушбу ғазали ёзилган… Davomini o'qish
Damin Jumaqulov. Ikki hodisaning bir xil sababi.
Шуҳрат Сирожиддиновнинг мазкур асари Навоий ҳаётига оид энг пухта тадқиқотлардан бири бўлибди. Чунки олим бу асар устида жуда кўп вақт сабр-тоқат билан ишлаган, баъзи ўринларда бир сўзда ишлатилган ҳарфларни аниқлаш мақсадида ўнлаб қўлёзма манбаларни қиёсий ўрганган. Натижада, шу вақтга қадар биз тўғри деб ҳисоблаб келган ҳодисалар аслида бошқачароқ эканини аниқлашга, бизни асл маълумот билан таништиришга эришган. Китобнинг ҳар бир қисмида ўқувчини ҳайратга соладиган, баҳсга чорлайдиган мавзулар бисёр, биз эса ўшалардан айримларинигина танлаб олдик, холос Davomini o'qish
Mirza Kenjabek. Navoiy devonining fazilatlari.
Алишер Навоий аввал «Бадойиъ ул-бидоя», кейин «Наводир ун-ниҳоя» девонларини, сўнг умр бўйи ёзган ғазал, мухаммас, мусаддас, таржиъбанд, рубоий ва (достонлардан бошқа) барча шеърий асарларини жамлаб, «Хазоин ул-маъоний» девонини тузган, бу эса умрнинг тўрт фаслини ифода этувчи тўрт девондан иборат эканлиги шеърият муҳибларига маълум. Davomini o'qish
Shuhrat Sirojiddinov. Alisher Navoiy zamondoshlari e’tirofida.
9 феврал — Буюк ўзбек шоири,мутафаккири,давлат арбоби,туркий адабиётнинг буюк сиймоси Ҳазрат Мир Алишер Навоий таваллуд топган кун.
Алишербек тенги йўқ киши эди. Туркий тил била то шеър айтубтурлар, ҳеч ким онга кўп ва хўб айтқон эмас. Олти маснавий китоб назм қилибтур, беши «Хамса» жавобида, яна бир «Мантиқ ут-тайр» вазнида «Лисот ут- тайр» отлиқ. Тўрт ғазалиёт девони тартиб қилибтур: «Ғаройиб ус-сиғар», «Наводир уш-шабоб», «Бадойи ул-васат», «Фавойид ул-кибор» отлиқ. яхши рубоиёти ҳам бор. Яна баъзи мусаннафоти борким, бу мазкур бўлғонларга боқа пастроқ ва сустроқ воқи бўлубтур. Ул жумладин иншоларини мавлоно Абдураҳмон Жомийга тақлид қилиб жам қилибтур. Ҳосияи калом, ҳар кимга ҳар иш учун ҳар хатким битибдур, йиғиштурубтур («Бобурнома»дан).
Davomini o'qish
Gulnoza Odilova. Alisher Navoiyga bag’ishlangan maqola va suhbat.
9 феврал — Буюк ўзбек шоири,мутафаккири,давлат арбоби,туркий адабиётнинг буюк сиймоси Ҳазрат Мир Алишер Навоий таваллуд топган кун.
Алишер Навоий ғазалларининг маъно ва мазмунини теран англаб етинг, у билан фахр-ифтихор этинг. Бошингизни баланд кўтаринг, зеро, сиз шундай буюк зотнинг авлодларисиз. Ул зотнинг туғилган кунлари сизнинг туғилган кунингиз! Ўзбек адабиётининг, гўзаллик ва нафосатнинг туғилган кунидир! Davomini o'qish
Aftondil Erkonov. Jahonda yagona qo’lyozma.
Филология фанлари доктори Афтондил Эркинов изланувчан навоийшуносларимиздан. У ўзбек мумтоз адабиёти намуналари, хусусан, таркибига Алишер Навоий асарлари ҳам киритилган қўлёзма манбалар устида илмий тадқиқотлар ўтказади. Олим Германия, Франция, Туркия, Япония ва Австрия мамлакатларидаги қўлёзмалар хазиналари билан танишган; шу мамлакатлар илмий марказлари ва университетларида тадқиқотлар олиб борган. У ДААД ва Дидро, Макс ван Бершем номидаги халқаро илмий стипендияларга сазовор бўлган. Айни вақтда, Англиядаги ислом даври қўлёзмалари халқаро илмий ташкилоти аъзоси.
Davomini o'qish
Yusuf Çetindağ. Ali Şîr Nevâî hakkinda iki makale
Ali Şir Nevâî Türk medeniyetinin ilk Rönesansındaki önemli aktörlerden birisidir. O, bu rönesansın sanat ve edebiyat ayağı olan Herat’ta bir yandan şehrin ve sanatın hamiliğini yaparak, bir yandan da edebiyata katkılarıyla bu rönesansın en etkili ve simge isimlerinden birisi olmayı başarmıştır. Nevâî, Herat Okulunun da baş muallimlerindendir. Bu okulda onun hamiliğinde resim, minyatür, hat, katı, muamma, tezkirecilik, mesnevi, gazel, vb. dallarda yepyeni bir tarz ve üslup gelişmiş ve İslam sanatlarına belirgin bir şekilde Türk damgası vurulmuştur. Nevâî, can çekişmekte olan Türk kültürüne ve diline ruh üflemiş, tabiri cazise âb-ı hayat olmuştur. Kendi ifadesiyle şuur sinnine ulaştığında, yani aklı başına geldiğinde kendini Türkçeye ve Türk şiir dilinin oluşmasına ve gelişmesine adadı. Davomini o'qish
Botirxon Valixo’jayev. Alisher Navoiyning Samarqanddagi qadamjolari.
Закий аллома Ботирхон Валихўжаевнинг кўпқиррали фаолиятида Навоий даҳосига садоқат сермазмун саҳифаларни ташкил этади. Ўзбек навоийшуносларининг ўрта авлоди борасида гап кетганда, шубҳасиз, рўйхат бошида бу заҳматкаш олимнинг ҳам номи тилга олинади. Унинг “Хамсачилик анъанасининг баъзи-бир хусусиятлари”, “Мажолис ун-нафоис” типидаги бир тазкира ҳақида”, “Навоийнинг поэтик миниатюралар яратиш маҳорати”, “Навоий ва Шайхим Суҳайлий”, “Навоий ва унинг издошлари ижодида туюқ”, “Навоийнинг мўътабар дастхати” каби мақолаларида улуғ ўзбек шоири ижодининг кўпгина масалалари ёритилган. Davomini o'qish
Vohid Abdullayev. Alisher Navoiy Samarqandda.
Алишер Навоий ва Самарқанд мавзуи ҳақида сўз кетганда киши кўз ўнгида дарҳол марҳум академик Воҳид Абдуллаевнинг сиймоси гавдаланади. Зероки, Воҳид Абдуллаев бу мавзуни 30 йилларнинг охирларида устод Садриддин Айнийнинг маслаҳати билан навоийшуносликка биринчилар қаторида кенг ўрганиб, мақола ва рисолалар ёзиб қолдирган ва умрининг охиригача (1985 йил) ундан кўнгил узолмаган эди. Davomini o'qish