Айтишларига қараганда машҳур рассом, ихтирочи, меъмор Леонардо Да Винчи онасининг ватани жанубий Қавказ тоғлари ва Касбий денгиз орасида жойлашган Озарбойжон Республикаси деган тахминлар мавжуд.. Davomini o'qish
Bo'lim: Jahon adabiyoti va madaniyati
Jahon adabiyoti namunalaridan tarjimalar
Deyl Karnegining “Mashhur kishilar hayotidan noma’lum sahifalar” kitobidan lavhalar .

Қаҳратон қиш пайти эди. Кичкина печка хонани деярли иситмас, ёзаётган пайтда қўллар совуқдан увишиб қоларди. Грей ҳар беш дақиқада печканинг дарчасини очиб, қўлини ичига тиқиб иситишга мажбур бўларди. У бутун қиш бўйи ва ёзнинг ярмига қадар қунт ва сабр-тоқат билан янги қисса устида ишлади. Ёзиб тугатганидан кейин “Xарпер” нашриёти бу асарни ҳам рад этди. Умидсизликдан бутун руҳи тушиб кетган Зейн Грей сал бўлмаса муҳаррирнинг оёғига тиз чўккудай бўлиб, қўлёзмани уйига элтиб ўқишини ёлвориб сўради Davomini o'qish
Sharl Bodler. «Parij hasrati» to’plamidan nasriy she’rlar.
9 апрел — таниқли француз шоири Шарль Бодлер таваллуд топган кун.
Шарль Пьер Бодлер (Charles Pierre Baudelaire) 1821 йилнинг 9 апрелида Парижда дунёга келди. Унинг отаси Франсуа Бодлер асли оддий деҳқонлардан бўлиб, Наполеон даврида сенатор бўлиб сайланган эди. Отаси 62 ёшда, онаси эса 27 ёшда эди. Davomini o'qish
Ramiz Ravshan. She’rlar
Етмишинчи йилларнинг бошида машҳур турк шоири Фозил Ҳусни Доғларжа бир ёш шоир шеърларини ўқиб чиққач,ҳайратга тушиб,сўраган экан: «Бу одам тирикми,борми?». Айтибдиларки: «Бор,соғ-саломат». Турк шоири яна-да ҳайратланиб,айтган экан: «Сизларда (СССРни назарда тутган) асл шоирларни ё қатл,ё қатағон этадилар? Нега ўлдирмадилар,ахир,бу одам ҳақиқий шоир-ку!».
Фозил Ҳусни Доғларжа ўқиган шеърларнинг муаллифи озарбайжон шоири Рамиз Равшан эди. Davomini o'qish
Akira Kurosavaning afsonaviy filmlari / 10 фильмов Куросавы, которые нельзя не увидеть

23 март — буюк япон кинорежиссёри Акиро Куросава таваллуд топган кун
23 марта 1910 года родился режиссёр Акира Куросава
Акира Куросава (1910.23.3, Токио -1998) — япон кинорежиссёри, сценарийчи. Режиссёрлик фаолиятини 1936 й. бошлаган. 1950 й. экранлаштирган «Расёмон» фильми б-н жаҳонга танилди. «Овсар», «Етти самурай», «Дерсу Узала», «Жангчининг сояси», «Жароҳат», «Август рапсодияси» фильмлари машхур. Унинг фильмлари инсон характерини очишда ўзига хос талқини, ўткир драматик зиддиятлари б-н ажралиб туради. Ахлоқ, шахснинг руҳий такомили, инсоннинг доимо эзгуликка интили- ши лозимлиги Куросава ижодининг асосий мавзусидир. Davomini o'qish
Pavlo Tichina. Ukrainani o’ylaganda.

Павло (Павел) Григорьевич Тичина [1891.15.(27).1, ҳоз. Чернигов вилояти, Украина — 1967.16.9, Киев] — украин шоири, давлат ва жамоат арбоби. 1918 йил «Қуёшли кларнетлар» шеърий китоби нашр қилинган. «Украинадан эсган шамол» (1924), «Чернигов» (1931), «Ягона оила туйғуси» (1938), «Пўлат ва нафосат» (1941) каби шеърий тўпламларида ватанпарварлик ва тинчлик мотивлари ифодаланган. Davomini o'qish
Alberto Moravia. To’rt hikoya.

Альберто Моравиa адабий тахаллуси билан замонавий италян адабиётида ном қозонган ёзувчи Альберто Пинкерле 1907 йилнинг 28 ноябрида Римда таваллуд топди. Унинг 1929 йил ёзган «Иштиёқсиз» асари орадан бир неча йил ўтиб адибга шуҳрат келтирди. Моравиa асарларида замонавий шаҳар – севимли жойлар тасвири беқарор табиатли, ҳаётини инстинктлар: шаҳвоний нафс, очкўзлик, иззатталаблик бошқарадиган шаҳарликлар типидаги персонажлар ёрдамида тасвирланади. Davomini o'qish
Taras Shevchenko. She’rlar.
9 март — машҳур украин шоири Тарас Шевченко таваллудининг 200 йиллиги
Тарас Шевченко янги украин адабиётига халқнинг тарихий тақдири ва келажаги билан боғлиқ ғоя ва образларни олиб кирган, ундаги реалистик йўналишга янги ҳаёт бағишлаган. Айни пайтда украин тилининг миллий адабий тил сифатида шаклланиши ва камол топишида Шевченко ижоди катта роль ўйнаган. Davomini o'qish
Moris Ravel. Bolero.

7 март — машҳур француз композитори Мроис Равель таваллуд топган кун.
Морис Жозеф Равель (Ravel) (1875.7.3, Франциядаги Сибур ш. — 1937.28.12, Париж) — француз композитори. Париж консерваториясини тугатган (1905). Ижодида дастлаб мусиқий импрессионизм, 1917 й.дан неоклассицизм тамойилларини ривожлантирган. Асарлари колоритининг бойлиги, шакл ва ритмлар равшанлиги, мавзулар халқ (айниқса, испан) куйларига яқинлиги б-н ажралиб туради. «Сув ўйини», «Акс тасвирлар», «Кечки Гаспар» (1905—08) асарларида янги фортепиано услубини кашф этган. Рақс куйларига изчил мурожаат қилиб хореографик симфония («Дафнис ва Хлоя» балети, 1911), хореографик поэма («Вальс», симфоник оркестр учун, 1920) жанрларини яратган. Davomini o'qish
Марина Ефимова. Энтузиаст. Судьба Торнтона Уайлдера.

Торнтон Найвен Уайлдер (англ. Thornton Niven Wilder, 1897—1975) — американский прозаик, драматург и эссеист, лауреат Пулитцеровской премии (1928, 1938 и 1943).В особое положение Торнтона Уайлдера поставили прежде всего семейные обстоятельства, воспитание, образование. «Богатые люди не похожи на нас с вами», – имел обыкновение говорить Скотт Фицджеральд. «Да, – иронически вторил ему Хемингуэй, – у них есть деньги». Так вот о деньгах Торнтону Уайлдеру тревожиться никогда не приходилось. С Фицджеральдом, Дос Пассосом и Хемингуэем они не только сверстники с разницей в один-два года, но еще и земляки – все со Среднего Запада, у всех у них на горизонте были Чикаго и озеро Мичиган, где мальчишкой рыбачил Хемингуэй. Но Уайлдер происходил из другой среды. Davomini o'qish
Kotib Yosin. Olov ichida bo’ston.

Бир куни кечаси онам мулойим, аммо маъюс ҳолда:
– Мен сени янги дунёйингдан чалғитмаслигим лозим. Менга ҳам французчани ўргат… – дедилар.
Шундай қилиб янги замоннинг тузоғи заиф илдизларимга болта уришга улгурди. Ўша кунлардаги аҳмоқона такаббурликларимни эсласам, ўзимдан уялиб кетаман. Она қўлида француз журнали билан ўғлининг столи рўпарасида сукут сақлаб ўтирарди. Қаҳри қаттиқ мактаб боласи эса ундан жим ўтиришни, нима деса шуни ортидан қайтаришни талаб қилади…
Шундай кейин қалбимда фарзанд ва она ўртасидаги бегоналикни ҳис қилдим. Биратўла ўз она тилимни ҳам, онамни ҳам бой бераётган эдим! Davomini o'qish
El-Lugat ul-Neva’iye — Dictionarie Turk-Oriental. Pavet de Courteille.

Dictionnaire Turk-Oriental destiné principalement à faciliter la lecture des ouvrages de Bâber, d’Aboul-Gâzi et Mir-Ali-Chir-Nevâï
M. Pavet de Courteille | Imprimerie Impériale, Paris. | 1870 | XIX, 562 pages | Language: French -Turkic (Turki) Davomini o'qish
