Mumtoz yapon she’riyatidan. Tankalar (Beshliklar)

989

     «Денгиз япроқлари» китобига ёзган сўзбошида мен танка ҳақида шундай ёзган эдим: Хокку ва танка моҳиятида япон эстетикаси — «саби» ғoялари ётади. Саби «ёлғизлик изтироби» деган маънони билдиради. Саби Будда дини таълимотининг айрим ғоялари таъсирида пайдо бўлган. Японлар рамзий ифодалар орқали саби ҳақида сўз юритади. Япон олими Макото Уеда сўзи билан айтсак: «Саби ёлғизлик кайфиятини белгилайди, аммо бу севимли кишисидан жудо бўлган инсон ёлғизлиги эмас, балки тунда бамбукзор узра шитирлаб тушаётган ёмғир ёлғизлиги, қайдадир, олисда яп-яланғоч тошлар орасида куйлаётган чигиртка ёлғизлигидир… Davomini o'qish

Franchesko Petrarka. Avlodlarga maktub.

     Ўрта асрларнинг охири, Уйғониш даврининг бошланиши эди. Ўрта асрларга хос ижтимоий, диний, фалсафий, бадиий тафаккурда инсо- ний қадр-қимматни ҳимоя қилиш (гуманизм) даврнинг асосий ғоясига айланди. Дин ниқобидаги ёвуз кучлар жаҳолатпарастларнинг халқни доимо даҳшатли қўрқувда тутиш мақсадида, ҳур фикрловчиларни шафқатсиз таъқиб қилиши, ҳатто гулханда ёқишига қарши илк эътирозлар очиқ айтила бошлади. Қиролларни ва руҳоний оталар — кардиналларни, епископларни ақл-идрок, олижаноблик, элпарварлик руҳида иш тутишга чақириш тараққийчи зиёлиларнинг асосий вазифаси бўлиб қолди. Davomini o'qish

Yelena Belyakova. Sharbatga to’la meva yoki bemaza yo’gurt.


Шу йилнинг август ойида Жанубий Америка китобсеварлари нафақат ўз ватани,балки Лотин Америкасидаги кўплаб давлатларнинг нуфузли мукофот ва унвонларига сазовор бўлган бразилиялик машҳур ёзувчи, давлат ва жамоат арбоби Жоржи Амаду таваллудининг 100 йиллигини катта тантана билан нишонладилар.
Жоржи Леал Амаду ди Фария 1912 йил 10 августда Бразилиянинг Баия штатида туғилган. Болалиги Ильеус шаҳрида ўтган. Жоржи 14 ёшидан ижод қилишни бошлайди. Ўн тўққиз ёшида илк асарлари нашр юзини кўради. Рио-де-Жанейро университетининг ҳуқуқ факультетида таҳсил олиш чоғида Амаду ўз даврининг етакчи ғояларини ёқловчи ҳаракат вакиллари сафига қўшилиб қолади. У оддий меҳнаткашлар орасида ўсиб-улғайган эди. Демакки, ёш адибнинг илк романлардаёқ ижтимоий муаммолар ҳақида сўз юритгани бежиз эмас. Адиб ижодини ишқ-муҳаббат оташида ёнаётган тенгқурлари ҳаётига эмас, балки кўпроқ ўз ҳақ-ҳуқуқлари учун кураш олиб бораётган меҳнаткашлар қисматига бағишлайди. “Карнаваллар мамлакати” (1932 й.), “Какао” (1933 й.), “Ўлик денгиз” (1936 й.), “Қумликлар сардорлари” (1937 й.) асарлари бунинг ёрқин мисолидир. Davomini o'qish

Yasusi Inoue (Yasushi Inoue). Jilvagar to’ticha. Hikoya


       Ясуси Иноуэ ҳарбий шифокор оиласида таваллуд топган бўлиб, олти ёшидан сўнг Сидзуок вилоятида истиқомат қилувчи бувиси қўлида тарбия топган. Вояга етгач, Канадзав шаҳрига кўчиб келган ва шу ерда ижод билан жиддий шуғулланган. У Кюсю ва Киото университетларида таҳсил олган. Кейинги йилларда унинг асарлари, айниқса оммалашиб кетган. 1949 йилда Рюноскэ Акутагава номидаги мукофотга, 1976 йилда «Миллатимиз фахри» нуфузли мукофотига сазовор бўлган. 1964 йилда у Япония Санъат Академиясининг аъзолигига сайланган. 1984 йилда «ПЭН-Клуб»нинг япон бўлими раҳбари Ясунари Кавабатадан сўнг президентлик лавозимини эгаллаган. Davomini o'qish

İklil Kurban. Taşkentçiler

İklil Kurban
TAŞKENTÇİLER
(Bu yazı, GÖKBAYRAK Dergisi, Eylül-Ekim 2003 Tarihli, 55. Sayısında basılmıştır)

Doğu Türkistan’ın yakın çağ tarihinde, Taşkentçiler olarak bilinen, yönetim ve eğitim işleriyle uğraşmış birçok kişinin adı karşımıza çıkar. Bu Taşkentçiler kimlerdi, konusuna girmeden önce, onları doğuran devri anlatayım. Bu devir, Şın Şisey Devri’dir. Şın Şisey Devri (1933-1943) : Bilindiği gibi XX. yüzyılın başıyla beraber başlayan imparatorluklardaki sarsıntılar, Çin İmparatorluğuna yabancı müdahalesini beraberinde getirir. Uzak Doğuda Japonya 1931’de Çin’den Mançurya’yı kendi egemenliğine alır. Batıda ise Rusya, İşgal ettiği Batı Türkistan üzerinden Doğu Türkistan’ı etkisi altına alır. Davomini o'qish

Яна Темиз. Фантомная боль Ташкента.

Яна Темиз писатель,журналист,балетный либреттист,филолог-русист,преподаватель,автор наскольких учебных пособий, а также детективных романов: «Рай на земле»,»Сад камней». Колумнист русско-турецкого журнала «Компас-Pusula»
Живет и работает в Измире (Турция). Davomini o'qish

Elke Haydenrayx (Elke Heidenreich). Erika yoxud hayotning sirli ma’nosi.


Эльке Ҳайденрайх – фақат  адиба ва адабиётшунос эмас, шу билан бирга машҳур актриса и  тележурналист ҳамдир. Германиянинг гўзал шаҳарларидан бири Кёльнда яшайди.
Ижодининг дастлабки палласида асосан  катталар ва болалар учун кулгуга бой  ҳикоялар билан танилган бўлса,сўнгги йилларда кўпроқ радиопьесалар,телевизион фильмлар сценарийлари ёзишни маъқул кўрмоқда. Унинг асарлари бир неча марта эътиборли адабий мукофотлар билан тақдирланган. Davomini o'qish

O’zbekistonlik mashhur musavvir Aleksandr Volkov asarlari Christie’s ko’rgazmasida namoyish etildi.

1886 Туркистоннинг  Фарғона  (ўша пайтда Скобелев)  шаҳрида туғилган рассом Александр Волковнинг асарлари куни-кеча Лондондаги Christie’s ким-ошди савдо уйининг кўргазмалар бўлимида намойиш этилди.Мазкур кўргазма Туркистон авангардининг отаси ҳисобланмиш Волков асарларининг хориждаги дастлабки кўргазмасидир.
Танқидчиларга кўра, Александр Волков ғарб тасвирий услубларини шарқнинг ёрқин бўёқлари билан бирлаштиришга муваффақ бўлган санъаткордир. Аммо унинг асарлари «шўролар реализми услубига зид», дея 1940 йиллар ўрталарида омма кўз ўнгидан йўқотилади. 1957 йили Тошкентда унинг ҳаётлиги давридаги ягона расмий кўргазмаси бўлиб ўтган. Кўргазмадан сал вақт ўтмай рассом оламдан кўз юмди ва асарлари яна омма наздидан узоқда қолди… Davomini o'qish

Faridun Mushiriy. Ko’cha

09

15 йил аввал эрон шоири Фаридун Муширийнинг (Fereydoon Moshiri, فريدون مشيری ) ижоди билан қизиқиб, унинг машҳур «Кўча» шеърини форсийдан таржима қилгандим. Таржима ҳеч қаерда босилмаганди, унинг ижоди хақида алоҳида туркум тайёрлаб, матбуотда чиқариш ниятим бор эди. Қуйида шу шеърнинг таржимаси. Фикрларингизга муштоқман (Таржимондан).

Davomini o'qish

Anqara jangining 610 yilligi oldidan. Abdullah Turhal. Ankara Meydan Muharebesi.

muhoraba

Erta — 28 iyul kuni Amir Temur bilan Sulton Boyazid o’rtasida yuz  bergan tarixiy muhoraba — Anqara jangi bo’lib o’tganiga 610 yil to’ladi. Men bir oycha oldin bu jangga bag’ishlangan matnlarni e’lon qilgan edim. Bugun sizga ushbu jangga bag’ishlangan turk olimi Abdullah Turhalning «Ankara Meydan Muharebesi» asarini taqdim etmoqchiman. Bu tarixiy hodisaga turklar nigohi orqali ham nazar  tashlasak. Davomini o'qish

Yoqub Umaro’g’li. O’n dollar. Hikoya

yakub bey
Ёқуб Далиумарўғли (Yakup Deliömeroğlu) 1966 йили Туркиянинг Чанкири-Шабанозу шаҳрида туғилган. Анқара университетини битирган. Анқара университетининг ветенария факультетини, Соғлик билимлари институтининг докторантурасини тамомлаган. Davomini o'qish

Annaquli Nurmammed. «Sevgi» kitobidan she’rlar.

annaquli

Машҳур туркман ёзувчиси адиби Аннақули Нурмаммедни мен энг аввало романнавис адиб сифатида билардим. Унинг «Ўғиз юрти»,»Чархи фалак»,»Нуҳ тўфони»,»Буюк кўчув» ва бошқа романлари дунёнинг жуда кўп тилларига таржима қилинган. Кейин «Гўрўғлиси»ни ўқиб,уни тажрибали туркшунос олим сифатида танидим. Бугун эса Аннақули Нурмаммед шеърларини сизга тақдим этиш билан адиб ижодининг яна бир қиррасини кўрсатмоқ истадим.
Davomini o'qish