Shomirza Turdimov: “O’chmas sira donish chirog’i” & Shomirza Turdimov.Alpomish va Otabek

Ashampoo_Snap_2016.09.19_22h36m25s_001_.png13 декабрь — фольклоршунос ва ёзувчи Шомирза Турдимов туғилган кун

Миф деб айтилувчи дунёқараш, тасаввур Улкан билимга туташ ана шу муқаддас битикларнинг ибтидодан интиҳосигача инсонга келган йўл-йўриқ, сабоқ ва билимнинг оқавасидир. Қандай шаклда бўлишидан қатъи назар, мифларнинг мағзида Улкан билимнинг моҳияти мужассам… Davomini o'qish

Ejen Ionesko: Absurd teatrining kelajagi bormi?

Ashampoo_Snap_2016.11.24_22h08m13s_003_.png26 ноябрь — Таниқли драматург Эжен Ионеско таваллуд топган кун

   Сўзим сўнггида, яна таъкидлайман, мен “абсурд” сўзи ҳақиқатини ҳали англаб етганимча йўқ. Унинг ҳақиқатига етсамгина у ўзини фош қилади ва бу сўз шунда ўз кучини йўқотади… Davomini o'qish

Abdumajid Azim. She’rlar

Ashampoo_Snap_2016.11.25_16h14m27s_003_.png26 ноябрь — Шоир Абдумажид Азим таваллуд топган кун

     Замонавий ўзбек шеъриятида ўз йўли, ўз овозига эга шоирлардан бири Абдумажид Азимдир. Бугун шоир дўстимизнинг таваллуд кунида унинг бир туркум шеърини сизга тақдим этар эканмиз, унга ижодий ютуқлар, саломатлик ва фарзанду набиралари кмолини кўриб юришини тилаб қоламиз. Davomini o'qish

Abdunabi Boyqo’ziyev. So’z sog’inchi. Yangi she’rlar

Ashampoo_Snap_2016.11.04_12h34m02s_004_.png15 ноябрь — Шоир ва таржимон Абдунаби Бойқўзиев таваллуд топган кун

   «Абду Наби  “Беш наво”ларидан бирида “Ўз Қалбимга Қургум Энди Тожмаҳалларни” деб орзу қилган эди. Умид шулким, ижодкорнинг бу орзуси амалга ошиб, бисотида беш қаватли Тожмаҳаллар тобора кўпаяди, такомиллашади ва албатта, ҳар бири муаллифнинг ўзи бир шеърида “Шеърим, Келсанг, Келажагинг Билан Кел!” дея таъкидлаганидай “Келажаги Билан Кел”ади»  (Йўлдош Солижоновнинг «Беш наво»нинг хуш ҳавоси» мақоласидан.Мақолани мана бу саҳифада мутолаа қилишингиз мумкин). Davomini o'qish

Usmon Nosir. She’rlar & Abdulla Oripov. Usmon Nosir haqida so’z

Ashampoo_Snap_2016.10.12_22h19m36s_002_.png13-ноябрь — Усмон Носир таваллуд топган кун

    Усмон Носир деганда биз кимни тушунамиз. У шундай истеъдод эгасики, бамисоли теккан жойини куйдиргувчи оловдир. Шоирнинг ғоят қисқа умрига назар солган киши жуда узоқ ўйларга толиши шубҳасиздир. Чунки бу чақмоқдек умрда бениҳоя катта имкониятлар ёниб кетганлигини кўриб ва ҳис қилиб турасиз. Davomini o'qish

Husayn Boyqaro. Risola & Devon & Suyima G’aniyeva. Husayn Boyqaro haqida

Ashampoo_Snap_2016.10.07_23h51m37s_011_.png    Алишер Навоий машҳур «Ҳилолия» қасидасидан бошлаб, бутун асарларида Ҳусайн Бойқаро ҳақида сўз юритади, унинг томонидан амалга оширилган муҳим тадбирларни олқишлайди… Ҳусайн Бойқаро ҳам ўзининг машҳур рисоласида  Навоий ҳақидаги мисраларни шоирнинг ўз она тилида ижод қилганлигини мадҳ этишдан бошлайди. сўнгра унинг «Хамса» яратишдаги юксак маҳоратига тўхталиб ўтади. Davomini o'qish

A’zam O’ktam. Kuzda kulgan chechaklar & Abdurahmon Pirimqulov. A’zam O’ktam sog’inchi

Ashampoo_Snap_2016.10.02_18h59m57s_002_.png4 октябрь — Шоир Аъзам Ўктам таваллуд топган кун.

    Аъзам Ўктам (1960 – 2002) ўзига хос овозга эга бўлган истеъдодли шоир, носир, мақоланавис, моҳир таржимон, жонкуяр муҳаррир эди. Унинг “Кузатиш”, “Кузда кулган чечаклар”, “Зиёрат”, “Тараддуд”, “Икки дунё саодати”, “Қирқинчи баҳор” шеърий тўпламлари чоп этилган. “Хабар” қиссаси “Шарқ юлдузи” журналида эълон қилинган (1995). Davomini o'qish

Aziz Said. She’rlar

Ashampoo_Snap_2016.09.21_22h14m28s_002_.pngШоир укам Азиз Саидни 55 ёши билан чин юракдан қутлайман!

       Одамзод ижод қила бошлаганидан буён адабиёт, санъат, мусиқа ана шу мақсадга хизмат қиляпти. “Авесто” ва “Рамаяна”, “Қобуснома” ва “Калила ва Димна”дан тортиб “Гўрўғли”ю “Алпомиш”гача, Шарқу Ғарбнинг антик адабиётидан бугунги адабиётгача қалб тарбияси, руҳнинг эркинлиги ва озодлиги, муқаддас туйғуларнинг умрбоқийлиги гарови бўлиб келган (Шоир билан суҳбатдан. Суҳбатни мана бу саҳифада ўқишингиз мумкин). Davomini o'qish

Burhoniddin Marg’inoniy. «Hidoya» va boshqa asarlaridan parchalar

00623 сентябрь — Буюк фақих, имом Бурҳониддин Марғиноний  куни

   Шарқ мусулмон оламида «Ислом дарахти Арабистонда кўкариб гуллаган бўлса меваси Мовароуннаҳрда етилган». деган ҳикматли эътироф бор. Айни шу эътирофнинг пайдо бўлишига сабабчилардан бири ислом ҳуқуқшунослигининг улкан намояндаси Бурҳонниддин Марғинонийдир… Davomini o'qish

Atoqli rejissyor Nabi G’aniev haqida xotiralar.

01115 cентябрь – Атоқли режиссёр Наби Ғаниев таваллуд топган кун.

   Отаси унинг касбини давом этдиришини истар эди. Аввалига диний, кейин шўро мактабида таҳсил олган ўғли эса киночи бўлишни истаб қолди. Табиийки, умрини қассоблик қилиб ўтказган Ғани акага бу фикр ёқмади. Аммо ўғли ўз сўзида қаътий туриб олгач, ноилож уни Москвага кузатди.Шу тариқа Ғани қассобнинг ўғли 1921-25 йилларда Москвада ўқиб, Тошкентга киночи бўлиб қайтди.Қассоб бўлишни истамаган бу ўжар ўғил буюк ўзбек кинорежисёри Наби Ғаниев  эди… Davomini o'qish

Nurilloh Oston. She’rlar & Xurshid Davron. Bu shoirni bilaman ko’pdan

05910 сентябрь — Шоир Нуриллоҳ  Остон таваллуд топган кун.

   Нуруллоҳ шеърларида ўз ҳаёт йўлини ифодалайди, фақат ўз юрагини ҳаяжонга солган туйғуларни дафтарга кўчиради. У Самарқанду Тошкент кўчаларида бировга эргашиб юрмади. Ҳаёт манзилларида нима излаган бўлса ўзиникини, Тақдир фақат унгагина асраб келаётган нарсани излади… Davomini o'qish