Олийҳазрат амир Алишер мусиқа илмида ҳам шу қадар маҳорат ҳосил қилган эдиларки, агар Муаллими соний Абу Наср Форобий ҳаёт бўлганларида Навоийга шогирдлик сирғасини қулоғига тақиб оларди. У зот қонун ва удда зўр таълим олгандилар… (Хондамирдан) Davomini o'qish
Bo'lim: Alisher Navoiy hayoti va ijodi
Buyuk mutafakkir Alisher Navoiy haqida
Mirzo Bedil. Asarlaridan namunalar & Ismoil Bekjonov. Navoiydan ulgu olgan Bedil
1644–1721 йиллари Ҳиндистонда яшаган Мирзо Бедил ижодида буюк мутафаккир шоиримиз Алишер Навоий асарларидаги ғоя ва фикрлар инъикосининг ҳинд услубидаги ифодасини кўрамиз. Davomini o'qish
Baxtiyor Nazarov, Naim Karimov, To‘ra Mirzayev: Befarq qarab turishga haqli emasmiz & Alisher Navoiy nomidagi Davlat adabiyot muzeyi. Videofilm
Академик Азиз Қаюмовнинг Тошкент шаҳар ҳокимига “Очиқ хат”и эълон қилинганига ҳам мана икки ҳафтадан ошиқ вақт ўтди. Бироқ, шу вақтга қадар шаҳар ҳокимияти раҳбарлари томонидан бу хатга бир оғиз ҳам муносабат билдирилмагани одамни ўйлантириб ва ташвишга солиб қўяди. Davomini o'qish
Xosiat Bekmirzayeva. Bobur va Navoiy.
Мирзо Бобур ўзига устоз деб билган Навоий ижодини чуқур ихлос билан ўрганган, унинг кўпгина ғазалларини ёддан такрорлаб юрган. “Бобурнома”нинг 1499 – 1500 йилларга бағишланган бобида у руҳиятида вужудга келган безовталик ҳақида: “Гоҳи телбалардек ёлғуз пушта ва даштқа борур эдим. Гоҳи боғот ва маҳаллотни кўча-бакўча ахтарур эдим. Не юрумоқта ихтиёрим бор эди, не ўлтурмоқта, не бормоқта қарорим бор эди, не турмоқта. Шеър: Davomini o'qish
Navoiy ijodida milliy davlatchilik va huquq. Davra suhbati & Alisher Navoiy olami ‘Nuqtai nazar’ teledasturida
Улуғ мутафаккир Мир Алишер Навоий ижодининг шундай бир қирраси борки, бу – унинг давлат арбоби, темурийлар саройининг донгдор вакили сифатида билдирган ижтимоий-фалсафий фикрлари бўлиб, бу ҳақда ҳали бирор ўринда теранроқ фикр юритилмаган. Давра суҳбатида иштирок этган бир гуруҳ адабиётшунос ва ҳуқуқшунос олимлар Навоий даҳосининг мазкур жиҳатига эътибор қаратдилар. Davomini o'qish
Abdulhamid Cho’lpon. 500 yil.
Тарихларнинг кўрсатишиға қарағонда шу бир йил — бир ярим йил орасида улуғ Навоийнинг вафотиға 500 йил тўладир… 500 йил ўзбек-чиғатой адабиёти тарихига аллақанча нарсалар берган, унда қанча ўзгаришлар ясағон, жуда узун бир муддатдир. Ўз адибларига 5—6 асрлик бир тарих яшата билган халқлар унча кўб эмасдир. Демак, бизга ҳам шу бир йил орасида шундай катта бир шодлиқ, катта бир байрам ўтказишга тўғри келадир. Davomini o'qish
Bahodir Sarimsoqov. Alisher Navoiy poetik sintaksisidagi bir usul xususida & Nodira Afoqova. Hayot barqarorligining asosi
Бугунги саҳифамизда Алишер Навоий ижодига оид иккита мақолани тақдим этмоқдамиз. Бири устоз олим, профессор Баҳодир Саримсоқов қаламига мансуб. Иккинчиси шоира ва адабиётшунос олима Нодира Афоқованинг “Хазойин ул-маоний”нинг илк девонидан жой олган 288-ғазалга ёзган шарҳидир. Davomini o'qish
Alisher Navoiy. Junun vodiysig’a…(«G’aroyib us-sig’ar» devonidan) & Erkin Vohidov. G’azalga sharh.
Навоий байтлари бизнинг ҳаётимизга болаликдан, дастлабки ўқиш китоблари билан кириб келади. Биз илк бор буюк шоирни донишманд муаллим сифатида таниймиз, «олим бўлсанг, олам сеники» деб айтган устоз сифатида ўрганамиз. Сўнг ўсмирлик, йигитлик фаслида бизга Навоий муҳаббат, вафо дарсини беради. Davomini o'qish
Halima Ahmedova. Jigarrang kitob
Бобом ғазални ўқиб тугатади. Дераза ортида менинг рангин тугмачалар қадалган калишчам қорга тўлади. Аммо совуқ қотмайман. Бобом қироат билан ўқиган ғазалнинг қуёши бутун вужудимни қиздиради. Шу дамда ичкарида ўтирган бобомни қаттиқ соғинаман. Davomini o'qish
Gulnoza Odilova. Alisher Navoiy g’azaliyoti Amerikada & Denise Provost. Twenty one Ghazals(of) Alisher Navoiy
2016 йил декабрь ойида АҚШнинг «Cervena Barva Press» нашриётида чоп этилган “Twenty one Ghazals by Alisher Navoiy” («Алишер Навоийнинг йигирма бир ғазали») деб номланган китоб катта қизиқиш уйғотди. 2017 йил 15 февралда АҚШдаги «Somerville times» рўзномасида масачусетслик сиёсатшунос олима Денайс Провост хоним томонидан мазкур китобга берилган тақриз бунинг ёрқин мисолидир.
Davomini o'qish
Azizxon Qayumov. Toshkent shahar hokimi Rahmonbek Usmonovga ochiq xat
Президентимизнинг қарорига кўра Ўзбекистон Республикаси Фанлар академияси таркибига Алишер Навоий номидаги Давлат адабиёт музейининг қайтарилиши ниҳоятда тўғри ва адолатли иш бўлди. Негаки, бу Музей Ўзбекистон Фанлар академияси бағрида пайдо бўлган ва камолга етган. Унинг бутун тарихий фаолияти (келгуси 2019 йил унинг ташкил топганига 80 йил бўлади) айнан ФА билан боғлиқ бўлиб, у ўз таркиби ва моҳиятига кўра нафақат Ватанимизда балки жаҳонда ҳам ягона Музей ҳисобланади. Чунки, ҳазрат Навоий номи билан аталувчи, унинг ҳаёти, ижодини тарғиб этувчи ва кенг кўламда ўрганувчи ҳамда минг йилдан ортиқ оғзаки ва ёзма адабиётимиз тарихини кўргазмалар воситасида ёритиб берувчи бошқа бундай Музей йўқ. Davomini o'qish
Vadud Mahmud. Alisher Navoiy haqida uch maqola.
Саҳифа Вадуд Маҳмуд таваллудининг 120 йиллигига бағишланади
Вадуд Маҳмуд мақоласидаги маълумотлар ҳозирги кун олими ёки китобхонига оддий бўлиб кўриниши мумкин, аммо «Навоий ким эди?» сингари саволлар кўндаланг турган 20-йиллар шароити учун улар ниҳоятда муҳим эди…
Davomini o'qish