Rauf Parfi. Ona Turkiston.

Ashampoo_Snap_2017.11.16_22h42m37s_004_.png17 декабр — Боймирза Ҳайит таваллудининг 100 йиллиги

     Турон. Туркистон. Ватан. Кўз ўнгимизда туркийларнинг қадимиятдан Она Ери, Турк дунёсининг тарихий Ватани — салобатли жуғрофий ҳудуд намоён бўлади. Туркистон ғояси халқларимизнинг азалий муқаддас орзуси, миллий мафкурасидир. Davomini o'qish

Boymirza Hayit. Ikki maqola.

Ashampoo_Snap_2017.11.15_17h23m03s_003_.png17 декабр — Боймирза Ҳайит таваллудининг 100 йиллиги

      Таниқли ўзбек олими Боймирза Ҳайит 1917 йил 17 декабрда Намангандаги Ёрқўрғон қишлоғида таваллуд топиб,саксон тўққиз ёшида Олмониянинг Кёлн шаҳрида 2006 йил 31 октябр куни оламдан ўтган. Унинг 9 фарзандни тарбиялаган онаси Робия Ҳайит ва отаси Мирза Маҳмудмирзоўғли маърифатли инсонлар бўлишган. Davomini o'qish

G‘aybulla as-Salom. Tarjima tashvishlari & G’ulom Mirzo. G’aybdan salom & Shuhratxon Imyaminova. G’aybulla Salomov — O’zbekistonda tarjima nazariyasi asoschisi

Ashampoo_Snap_2017.11.27_00h32m35s_007_.png11 декабр — Атоқли олим Ғайбулла ас-Салом таваллуд топган куннинг 85 йиллиги

  Юртимиздаги кўпчилик журналист ва таржимонлар, олим ва адибларнинг устози – атоқли олим ҳамда ҳассос публицист, Ўзбекистон Республикасида хизмат кўрсатган фан арбоби (1993 йил) Ғайбулла Саломов ҳаёт бўлганида шу йил 85 ёшга кирар эди. Davomini o'qish

Begali Qosimov. Yangicha tafakkur: izlanishlar, mashaqqatlar & Maqsuda Berdimurodova. So’nggi so’z ayturga imkon keladur… & Begali Qosimov. Milliy uyg’onish — jasorat, ma’rifat, fidoyilik

Ashampoo_Snap_2017.12.02_20h42m59s_002__a.pngУстоз Бегали Қосимов таваллудининг 75 йиллигига

Биламан, ҳар кимга бу он келадир,
Сўнгги сўз айтурга имкон келадир,
Виждон-ла, юзма-юз иймон келадир,
Қувончлар чекиниб, армон келадир,
Комида яширин аламли нидо,
Ул видо онидир, видо, алвидо
(Бегали Қосимов умрининг сўнгги кунларида ёзган шеъридан) Davomini o'qish

Ustoz Ibrohim G‘afurovga ikki maktub: Ilhom Ahror. Sham va bo‘ron & Guljamol Asqarova. So‘ralmagan izhor

0_1654d0_c3e0b224_orig.pngУстоз Иброҳим Ғафуров тавалудининг 80 йиллиги олдидан

    Шу кунларда юртимизда атоқли мунаққид, етук таржимон, филология фанлари доктори, профессор Иброҳим Ғафуров таваллудининг 80 йиллиги кенг нишонланмоқда. Шу муносабат билан бугунги саҳифамизда  устозга мактуб шаклида ёзилган икки дил иҳорини ва uRadioda тайёрланган суҳбатни   тақдим этмоқдамиз.  Davomini o'qish

Vladimir Nabokov. Vatan

Ashampoo_Snap_2017.09.06_17h45m59s_006_.png    Гапнинг очиғини айтсам, Лев Толстой, Фёдор Достоевский, Иван Тургенев каби рус классикларини севиб ўқиганим ҳолда (Горький ҳам бор), кейинги давр рус прозасига нисбатан бефарқ эдим. Ногоҳ бир танишим бундан икки-уч кун аввал “Набоковни ўқиганмисиз?” деб сўраб қолди Davomini o'qish

Vadud Mahmud. Abdurauf Fitrat va asarlari haqida & Sirojiddin Ahmad. Vadud Mahmud haqida

0_161637_d87c8b06_orig.png Саҳифа  Вадуд Маҳмуд (Маҳмудий)  таваллудининг 120 йиллигига бағишланади

  «Чин севиш» кўп ўтмай, Тошкентда Маннон Уйғур томонидан саҳнага қўйилди. Чўлпон у ҳақда «ўзбек саҳнаси улуғ ва улуғлиги қадар юксак ҳам гўзал бир томоша кўрди», — деб ёзди. Вадуд Маҳмуд эса, уни «ўзбек саҳнасида шу кунгача ўйналиб келган пьесаларнинг энг кучлиси, энг буюги», деб баҳолади… Davomini o'qish

Abdumajid Azim. She’rlar & Bahodir Karim. Abdusalimning akasi & Abdumajid Azim «Hayot va Xayol yo’llari» teleloyihasida

0_15dbae_2739f71b_orig.png 26 ноябр — Шоир Абдумажид Азим 60 ёшда. Чин юракдан қутлаймиз.

    Абдумажид Азимнинг “Қалбимнинг ватани”, “Руҳи равоним”, “Ёруғлик одами”, “Ошиқ дилим”, “Умид беланчаги” каби қатор шеърий китоблари чиқди. Мухлисларини топди… Davomini o'qish

Prezident Shavkat Mirziyoyev «Saroy javohiri» serialidagi Tangem bilan ko‘rishdi

0_164de8_89d87baa_orig.jpg   22—24 ноябрь кунлари давлат ташрифи билан Жанубий Кореяда бўлган Ўзбекистон Президенти Шавкат Мирзиёев 23 ноябрь куни «Чонг Ва Де» («Мовий сарой»)да «Сарой жавоҳири» сериалида Тангем образини яратган Ли Ёнг Э билан учрашди. Davomini o'qish

Nodar Dumbadze. Hellados & Bayram Ali. Vatan ichkarida bo’ladi

Ashampoo_Snap_2017.11.18_00h56m20s_001_.png    Атоқли грузин ёзувчиси Нодар Думбадзенинг номи ўзбек ўқувчиларига яхши таниш. Унинг “Нишонга тегмаган ўқлар” (“Кукарача”), “Абадият қонуни”, “Қўрқманг, онагинам”, “Оқ байроқлар”, “Эллада” (“Hellados”) каби асарлари аллақачон китобхонларнинг кўнгил мулкига айланган. Думбадзе ижодига кучли инсонпарварлик, оқибат, меҳр-муҳаббат туйғулари сингиб кетган. Davomini o'qish

Azim Suyun. She’rlar & Saylanma & Azim Suyun «She’r va shuur», «Uyga qaytib» va «She’r sehri» teledasturlarida

0_1bc713_9a04b1cf_orig.png  Азим Суюн ўзбекнинг катта ва номдор шоирларидан. Азим Суюн боз устига менинг курсдошим. Яна бир сирни айтсам, Азим Суюн ўша олис талабалик йилларида шеърларимни кўриб берган биринчи муҳарририм,қарайиб устозим.  Шеърларимни кўриб бергандан кейин устоз демай, нима дейин?! Davomini o'qish