Xulio Kortasar. Bemorlarning salomatligi & Olim Otaxon. Maftunkor va g’aroyib olam ijodkori

01226 АВГУСТ — ТАНИҚЛИ АДИБ ХУЛИО КОРТАСАР ТАВАЛЛУД ТОПГАН КУН

«Беморларнинг саломатлиги” ҳикояси ҳақида узоқ мулоҳаза юритиш, зарурат туғилса, мунозара қилиш мумкин. Лекин мен бир нарсага эътиборингизни қаратишни истардим, ёзувчи оддий воқеадан шундай қизиқарли, ҳаққоний, ҳаётий ҳикоя яратганки, беихтиёр Эвелин Пиконнинг кифтини келтириб айтган “ҳикоя ҳикояга айланиши учун Кортасардан фойдаланади” деган ибораси эсга тушади. Davomini o'qish

Xorxe Luis Borxes. Turkiston ertaklari & Sharifjon Ahmedov. Ertaklarning adoqsiz silsilasi

087 24 АВГУСТ — МАШҲУР АДИБ ХОРХЕ ЛУИС БОРХЕС ТАВАЛЛУД ТОПГАН КУН

  Ушбу ҳикоялар (уларни чўпчак деб аташга асло тилим бормайди, илло, сохта руҳий устунлик ишораларини ўзида яширган бу сўз, айни пайтда, фусункор ва гўзал бу эртакларга мутлақо бегона бўлган панд-насиҳат истакларини ҳам назарда тутади) бағрикенг даштларнинг ўзи каби саховатларга тўлуғ. Ҳотамтой қалби ва руҳининг табиий улуғворлиги мисқолча бўлсин зўрма-зўраки чиранишларга бегона. Davomini o'qish

Xorxe Luis Borxes. Mutolaa va ijod

borxez 24 АВГУСТ — МАШҲУР АДИБ ХОРХЕ ЛУИС БОРХЕС ТАВАЛЛУД ТОПГАН КУН

Менимча китобхон ўзи ўқиган асарни бойитмоғи керак. Йўқ, матнни қориштириш ва ундан адабий бўтқа ясаши эмас, бойитиши керак, деяпман. Фикри ожизимча Шекспирнинг “Макбет” идан тортиб “ Қирол Лир” игача бўлган ҳеч бир асарни янгилаб бўлмайди, бироқ Колриж, Бредли ва Гётедан кейин яшаганларнинг битиклари бугунги кунда янги руҳга муҳтож. Davomini o'qish

Ahmad A’zam. Til nomusi. Tiluvzani maqivoppiza? Uchinchi maqola & Ona tilim – jonu dilim. To’rtnchi maqola

Ashampoo_Snap_2017.10.31_13h18m51s_001_.png     Таниқли ёзувчи Аҳмад Аъзам умрининг сўнгги йилларида она тилимизнинг бой олами, кўп минг йиллик кечмиши, бугуни ва келажаги ҳақида куюнчаклик,сергаклик, жонсараклик билан ёзган мақолаларида кўтарган муаммолар, кузатишлар ва мулоҳазалар уларни мутолаа қилган ҳар бир онгли инсон юрагини безовта қилади. Адибнинг «Тил номуси» китобига кирган учинчи ва тўртинчи мақола билан танишинг. 1-2 мақолалар мана бу саҳифада. Davomini o'qish

Ahmad A’zam. Til nomusi. Buzuq til havosi. Birinchi maqola & Tilda machchoyi sayil. Ikkinchi maqola

0_162ece_5b4c41cb_orig.png  Бизни – тарқоқ қавмларнинг бошини бирлаштириб бирбутун туркий миллат қилган, маънавий тийнатимизни яратиб қўйган тилимизга нафақат ғамхўр, балки унга буткул беоқибат бўлиб қолдик. Демократия замони деб, уни ўгайлаб ва ҳатто ўз ҳолига ҳам эмас, ўзга тиллар қўлига ташлаб қўйганмиз Davomini o'qish

Abu Ali ibn Sino. Hayy ibn Yaqzon (Uyg’oq o’g’li Tirik). Falsafiy qissa

001     Ўз шаҳримда турган вактимда унинг атрофидаги сайилгоҳ жойларнинг бирисига ўртоқларим билан саёҳат килишга муваффақ бўлдим. Биз ўша ерни айланиб юрган вақтимизда кўзимизга бир нуроний, ёши ҳам анчага бориб қартайиб қолган, лекин ўзи ҳали барваста, тетик суяклари ҳам сусаймаган, ҳеч бир аъзоси бўшашмаган ва хуллас соч оқаришдан бошқа ҳеч қарилик нишонаси бўлмаган бир чол кўринди. Davomini o'qish

Abu Ali Ibn Sino. «Zafarnoma»dan hikmatlar. Xurshid Davron tarjimasi

33   16 АВГУСТ — УЛУҒ ВАТАНДОШИМИЗ АБУ АЛИ ИБН СИНО ТАВАЛЛУД ТОПГАН КУН

Тарихий манбаларда қайд этилишича, «Зафарнома» аслида подшо Ануширвони одил учун унинг вазири Бузургмеҳр томонидан  битилган ҳикматлар мажмуасидир. Абу Али ибн Сино Бухоро амири Нуҳ ибн Мансур Сомоний кўрсатмаси билан уни милодий 997 йилда қадимда қўлланилган паҳлавий тилидан форсийга ўгирган. Бу рисола асрлар мобайнида Ибн Сино асарлари қаторида авайлаб-асраб келинган. Davomini o'qish

Xurshid Davron. 1231 yil 16 avgust & An-Nasaviy. Sulton Jaloliddin Manguberdi hayoti

008     Буюк ватандошимиз Жалолиддин Мангуберди (Хоразмшоҳ) ҳаёти ва фаолияти ижодимнинг дастлабки йиллариданоқ менда катта қизиқиш уйғотган. Мана шу қизиқиш натижаси ўлароқ дастлаб мазкур шеър,кейинчалик улуғ турк адиби Нўмиқ Камол қаламига мансуб »Жалолиддин Хоразмшоҳ» фожиасининг таржимаси пайдо бўлди. Davomini o'qish

Pavel Falyov. Turkiy xalqlarning so‘z san’ati

Ashampoo_Snap_2017.09.09_18h10m55s_005_.png   Туркшунос олим Павел Александрович Фалёвнинг яна бир жиддий тадқиқотини тақдим этар эканмиз, шу пайтгача олимнинг исмида ноаниқликка йўл қўйилганини айтиб ўтмоқчимиз. “Жаҳон адабиёти” журналида эълон қилинган олимнинг  икки асарида ҳам:  «Қримтатар зиёлилари мафкурасига доир» (2010 йил, 11-сон), «Туркий халқларнинг сўз санъати» (2008 йил, 9-сон) ва улардан кўчирма олган интернет саҳифаларида муаллифнинг исми Пётр шаклида берилган; ҳолбуки Davomini o'qish

Pablo Neruda. She’rlar & Nazar Eshonqul. Pablo Neruda & Buxoroni yaxshi ko’rgan shoir

037

Неруда ўз ижодида беш қитъа бадиий анъаналаринигина эмас, жўғрофиясини ҳам бирлаштирган, унинг шеърлари, достон, балладаларидан беш қитъанинг деярли йирик ва тарихий шаҳарларининг барчасини топиш мумкин. Нега шундай?.. Davomini o'qish

O’zbekiston xalq yozuvchisi Erkin A’zam tavallud topgan kunga bag’ishlangan «Bugun» radiodasturi. 10.08.2022

0510 АВГУСТ — ЎЗБЕКИСТОН ХАЛҚ ЁЗУВЧИСИ ЭРКИН АЪЗАМ ТУҒИЛГАН КУН

Ўзбекистон халқ ёзувчиси Эркин Аъзам таваллуд топган кунга бағишланган «Ўзбекистон-24» радиоканалининг «Бугун» радиодастури. Дастурда адабиётшунос олим Шуҳрат Ризаев иштирок этган. 10.08.2022. Муаллиф: Дурдона Маъдиева. «Бугун» дастурининг телеграмдаги канали: https://t.me/DurdonaDilshod Davomini o'qish

Erkin A’zam. Ishq xazoni. «Navoiyni o’qigan bolalar» hikoyasi asosida radiospektakl

3210 август — Ўзбекистон халқ ёзувчиси Эркин Аъзам туғилган кун

    Акажўрамни 72 ёшга тўлгани билан даврадошларим, «Хуршид Даврон кутубхонаси» номидан чин дилдан қутлаймиз! / Akajo’ramni Erkin A’zamni 72 yoshga to’lgani bilan davradoshlarim, «Xurshid Davron kutubxonasi» nomidan chin dildan qutlaymiz! Davomini o'qish