Ўзбек юрагини билмоқчи бўлсанг,
Ўқиб ўтирмагин бошқа номани,
Уни англагайсан қўлингга олсанг
Маърифат гултожи – “Бобурнома”ни.
Davomini o'qish
Teglar: Xurshid Davron
Atoqli adabiyotshunos olim Shuhrat Sirojiddinovni yuksak mukofot bilan tabriklaymiz!

Биз веб-сайтимизда таниқли адабиётшунос олим Шуҳрат Сирожиддиновнинг «Алишер Навоий: манбаларнинг қиёсий-типологик, текстологик таҳлили» ( Т.: Akademnashr, 2011. – 326 б.) номли китоби билан даставвал китоб тақдимоти саҳифасида таништирган, кейинчалик асарнинг Ўзбекистон Республикаси Давлат мукофотига тавсия этилгани муносабати билан Акмал Саидов ва Эшқобил Шукурнинг мақолаларини эълон қилган эдик.
Бугун эса Шуҳрат Сирожиддиновнинг асари Ўзбекистон Республикаси Давлат мукофотига сазовор бўлгани ҳақида хушхабарни эшитиб, бошимиз кўкка етди. Ҳазрат Алишер Навоий набиралари номидан олимни бу олий мукофот билан чин қалбдан табриклаймиз ва унинг янги асарларини интизорлик билан кутиб қоламиз. Davomini o'qish
Muhammad Yusuf she’rlari uyg’ur tilida (Yalqun Azizi tarjimasi).

Веб-саҳифамиз билан уйғур ижодкорлари ўртасида пайдо бўлган мустаҳкам ижодий ҳамкорлик ўз натижаларини бермоқда. Биз муқаддам Шавкат Раҳмон ва Хуршид Даврон шеърларининг уйғур тилига қилинган таржималари билан таништирган эдик. Айни кунларда истеъдодли уйғур таржимони Ёлқун Азизий бир қатор ўзбек ижодкорлари (Усмон Азим,Шавкат Раҳмон,Муҳаммад Юсуф,Мирзо Кенжабек, Иқбол Мирзо,Беҳзод Фазлиддин) шеърларини таржима қилиб,эълон қилди. Биз бу таржималар билан сизни бирин-кетин таништириб борамиз. Бугунги навбат Ёлқун Азизийнинг машҳур шоир Муҳаммад Юсуф шеъриятидан қилган дастлабки таржималарга. Davomini o'qish
Usmon Azim she’rlari uyg’ur tilida (Yalqun Azizi tarjimasi)

Веб-саҳифамиз билан уйғур ижодкорлари ўртасида пайдо бўлган мустаҳкам ижодий ҳамкорлик ўз натижаларини бермоқда. Биз муқаддам Шавкат Раҳмон ва Хуршид Даврон шеърларининг уйғур тилига қилинган таржималари билан таништирган эдик. Айни кунларда истеъдодли уйғур таржимони Ёлқун Азизий бир қатор ўзбек ижодкорлари (Усмон Азим,Шавкат Раҳмон,Муҳаммад Юсуф,Мирзо Кенжабек, Иқбол Мирзо,Беҳзод Фазлиддин) шеърларини таржима қилиб,эълон қилди. Биз бу таржималар билан сизни бирин-кетин таништириб борамиз. Бугун сизга Ўзбекистон халқ шоири Усмон Азимнинг уйғур тилига ўгирилган шеърларини тақдим этамиз. Бу тақдимот эрта — 14 август куни туғилган кунини нишонлайдиган таниқли шоиримизга бизнинг совғамиз бўлади. Davomini o'qish
Franchesko Petrarka. Ikki sonet.

20 июл — Франческо Петрарка таваллуд топган кун.
Петрарка (Petrarca) Франческо (1304.20.7, Ареццо — 1374.19.7, Аркуа, Падуя шахри яқинида) — итальян шоири, итальян адабий тилининг асос- чиларидан бири, файласуф. Монпелье (1316), Болонья (1320) ун-тларида хуқуқшуносликдан таълим олган. 1326 й. Авиньонга кўчиб бориб, диний рутбани қабул қилган ва олий мартабали руҳонийлар б-н яқинлашган.
Петрарка ўрта аср ақидаларидан мутлақо холи бўлмаган эсада, Уйғониш даврининг гуманизм ғоялари билан йўғрилган маданиятига тамал тошини қўйган. Петрарка лотин тилидаги «Дунёга нафрат тўғрисида» (1342—43) фалсафий рисола, «Узлатдаги ҳаёт тўғрисида» ва «Роҳиблар фароғати тўғрисида» (1346—66) рисолалари муаллифи. Шоир шеъриятни ўрта аср маддохлари ҳужумидан ҳимоя қилар экан, унинг катта тарбиявий ва эстетик қимматга эга эканлигини алоҳида таъкидлайди. Davomini o'qish
Hurşid Devran – Ay, Ankara Üstünde Hüzünlü Parlar…

Hurşid Devran Özbekistan’ın meşhur şairlerinden. 1989 yılı Uluslararası Mahmud Kâşgarı (Kaşgarlı Mahmud) ödülü, 2009 yılı Uluslararası Kızıl (Altun) Kalem ödülü, 2013 yılı Azərbaycanın Müşfik şiir ödülü sahibi.
20 Ocak 1952 yılında, Semerkand’da doğdu. O ünlü bir Nakşibendi Sūfī Pir’i Ahmet Kazani, (Arapça: مَكهدُمِ اَزَم ال خَسَنِ ال ضَهبِدِ, Mahdum-i A’zam al-Kâsânî al-Dahbidi veya «Makhdūm-i-Azam» tanılır.) soyundan biridir. 1977 yılında Taşkent Devlet Üniversitesinin Gazetecilik bölümünü bitirdi. 1974 yılında Taşkent yayınlarında çalışmaya başladı. Özbekistan’ın en meşhur şairlerinden birisi olarak gösterilen ve modern devrin yetiştirdiği kabiliyetli ediplerden birisi olan Hurşid Devran özellikle tarihî konulardaki şiir, kıssa ve piyesleri ile Modern Özbek edebiyatına güçlü katkı sağlamış ve sağlamaya da devam etmektedir. Hurşid Devran tarihî değerlere ayrı bir önem vermiş Timur, Uluğ Bey, Necmüddin Kübra, Hive, Semerkant, Buhara gibi şeyler üzerinde eser, piyes, belgesel gibi çalışmalar yapmıştır. Hurşid Devran’ın ‘Qadrdon Quyosh’ («Sevgili güneş»), ‘Shahardagi Olma Darahti’ («Şehirde elma ağacı»), ‘Tungi Bog`lar’ («Gecenin Bahçeleri»), ‘Uchib Boraman Qushlar Bilan’ («Кuşlar ile uçmak için»), ‘Tomarisning Ko’zlari’ («(Tomris Hatunnin gözleri»), ‘Bolalikning Ovozi’ («Çocukluk sesi»), ‘Qaqnus’, ‘Dengiz Yaproqlari’ («Denizin yaprakları»), Qirq oshiq daftari» (‘Kırk Âşık Defteri’), ‘Bahardan Bir Kun Aldin’ gibi şiir kitaplarının, ‘Samarqand Hayali’ (1991), ‘Sahibkiran (Amir Timur) Nabirasi’ (1995), ‘Shahidlar Shohi (Şeyh Necmüddin Kübra tuşlari)’ (1998), ‘Bibihanim kissasi’ (2006) gibi kıssa-hikaye tarzı nesir örneklerinin sahibidir. Davomini o'qish
Стихи Хуршида Даврона в переводах Шамшада Абдуллаева

Стихи Хуршида наполнены душевной чистотой, читая их, обретаешь духовную бодрость. Этому способствует и особенность его творчества: он может искренне и просто возвысить свои сыновние чувства к родному краю, слиться с природой, почувствовать свое родство с каждой былинкой, с каждым кустиком, цветком, услышать в шелесте травы «древний напев молодого дождя…» ( Из предисловие к стихам Хуршида Даврона. Москва: «Молодая гвардия».1982). Davomini o'qish
Xurshid Davron. Pushkin haqida ikki she’r.
“…Мен уни Москвада, аҳволи жуда оғирлашган пайтда кўрдим. Дўстимнинг ҳузурига келганда, у мени танимади. Ҳар гал қулоғига шивирлардим: бирор-бир сўз, кўпроқ Пушкин исми уни ҳушига қайтарарди…” В.Шкловскийнинг “Тинянов” китобидан. Davomini o'qish
Mirtemir zamondoshlari xotirasida.
Турсунмуҳаммаднинг минг тўққиз юз ўнинчи йилнинг буғдой пишиғида туғилган ўғли Миртемиршо аталиб яшайверди. Турган гапки, ўшанда ҳеч ким бу норасида келгусида врдооғли халқ шоири, Миртемир деб ном таратган эъзозли эл ўғли бўлиб етишишини башорат қилмаганди, албатта. бироқ шундай бўлди: ўша оила, ўша қурама қишлоқ, ўша қадим Туркистон табиати ва одамлари Миртемирнинг болалигини, дунёга, эзгуликка, яхшиликка ташна покиза қалбини, гўзал туйғуларини ардоқлади, улғайтирди. Davomini o'qish
Yannis Ritsos.She’rlar (1).

Дунёга машҳур юнон шоири, кўплаб халқаро адабий мукофотлар соҳиби Яннис Рицоснинг юзга яқин шеърий китоби нашр этилган. Шоирнинг қадимий юнон миф ва афсоналари асосида ёзган достонлари, хусусан,»Орест», «Филоктет» каби 20 аср юнон адабиётиниг етук намуналари саналади. Мана бу саҳифадаям шоир шеърларини ўқишингиз мумкин. Davomini o'qish
Xurshid Davron. Bu devorlar — bizning yelkamiz.
18 апрел — Халқаро ёдгорликларни ва тарихий жойларни асраш куни.
Ёниб кетган ўрмонни тиклаш мумкиндир. Бироқ,вайрон бўлган ёдгорликларни тиклаш,уларнинг ўрнини қоплаш жуда мушкул.Чунки ҳар бир обида ўзига хос ва бетакрордир.Бунинг устига улар ҳимоясиз. Фақатгина одам,демак фақатгина бизлар уларни ҳимоя қилишимиз мумкин. Davomini o'qish
Xurshid Davron. Bir olma gulladi…

Хуршид Даврон
БИР ОЛМА ГУЛЛАДИ…
Сағир саҳарларда қизарган қуёш
Яғир елкаларни ёритган чоғда,
Бир олма гуллади нофармон,қийғоч,
Бир олма гуллади уйқусиз боғда. Davomini o'qish
